Čekanje na Gospoda (1)

Milenko Isakov
Ali ja gledam na Gospoda. Čekam Boga koji mi pomaže:
Uslišiće me Bog moj.”

(Mihej 7:7)

Nastavljamo sa razmišljanjem na istu temu koju smo započeli prošle sedmice. Videli smo da u generalnom smislu čekati na Gospoda znači živeti sa očekivanjem Njegovog ponovnog dolaska, a to podrazumeva da verno vršimo zadatak koji nam je poverio na zemlji.

U Psalmu 33:18 kaže: “Oko je Gospodnje na onima koji Ga se boje, koji čekaju milost Njegovu!” Još jedan vid čekanja na Gospoda jeste svakodnevno očekivanje Njegove milosti nad nama. Kao novorođeni vernici, svi smo iskusili bogatstvo Božije milosti kada su nam gresi bili oprošteni, ali Bog želi da živimo u stalnoj svesnosti i očekivanju Njegove milosti za sve kroz čega prolazimo u životu. Ova reč iz Psalma kaže da Bog obraća posebnu pažnju na one koji računaju na Njegovu milost!

Naša žurba i nedostatak strpljenja je često razlog što ne čekamo na Gospoda! Pogledaćemo primer cara Saula. Izraelski narod je želeo cara, po ugledu na okolne narode. Bogu nije bila ugodna njihova želja, ali radi njihove upornosti dozvolio je da prorok Samuilo pomaže Saula za cara u Izraelu. Čitamo o tome u 1.Samuilovoj Knjizi, 10.poglavlju. Samuilo je proročki predskazao šta će se događati Saulu i rekao mu je, između ostalog, da ga čeka sedam dana u Galgalu pre nego što prinesu žrtve paljenice i žrtve zahvalne Gospodu (stih 8). Poznato nam je da po Mojsijevom zakonu niko osim sveštenika nije ni smeo da prinosi žrtve. Međutim, u 13.poglavlju čitamo kako su Filisteji došli da ratuju protiv Izraela. Saul se uplašio kad Samuilo nije stigao posle sedam dana, a narod je počeo da se razilazi. Saul je tako uzeo i prineo žrtve. Kada je Samuilo stigao, objavio mu je sud. Saulu je oduzeto carstvo zbog njegove prenagljene žrtve. Nije sačekao Božije vreme, nego je ishitreno postupio oslanjajući se na svoju logiku i razum.

Saulov primer je velika lekcija za nas da se nikada ne oslanjamo na svoj razum, nego da se celim srcem uzdamo u Gospoda (Priče 3:5). Nedostatak pouzdanja u Gospoda (što podrazumeva čekanje na Njegovo vreme), jeste razlog pouzdavanja u svoj razum. Bog ima savršeno vreme za sve. Mi imamo naše kalkulacije vremena i možemo uraditi mnoge stvari u službi Gospodu na prirodan način, po svom razumu, bez oslanjanja i pouzdavanja u Gospoda. Saul nije radio grešnu stvar. On je vršio službu Gospodu, ali na svoj način i u svoje vreme, a to je potpuno neprihvatljivo Bogu! Bog zna najbolji način i najbolje vreme za sve!

Još jedan primer je Izraelski narod. Kada su Božijim čudom prešli Crveno more i kada su videli propast svojih neprijatelja, verovali su Božijim rečima i pevali Mu hvalu. Međutim, brzo su zaboravili Božija dela i “nisu počekali Njegovu volju” (Psalam 106:13). Žalili su se što nemaju meso kao u Egiptu, gunđali su i mrmljali protiv Boga. Vikali su na Boga!

Da li gunđaš protiv svojih životnih okolnosti? Mrmljaš li protiv muža, žene, dece, ili protiv zajednice vernika? Žališ se zbog ovog ili onog?! Brate i sestro, nisi naučio da čekaš na Gospoda i na Njegovu volju!

Psalam 37:7 i 9 kaže: “Osloni se na Gospoda i čekaj Ga… a koji čekaju Gospoda naslediće zemlju!” U današnjem svetu žurbe i jurnjave stiče se dojam da je neisplatljivo čekati, ali kada Gospod dođe, biće kristalno jasno da su najmudriji ljudi bili oni koji su strpljivo čekali na Božije vreme i radili na Božiji način, a nisu se oslanjali na svoju logiku, ideje i pamet.

Pomozi nam Gospode da naučimo lekciju iz ovih primera. Neka naša očekivanja budu samo od Tebe. Vodi nas Tvojim Duhom da bismo uvek radili ono što si nam poverio na Tvoj način i u Tvoje vreme. Amin!