7. Učiti od četvoro malenih

Zac Poonen

(iz serije od 8 propovedi na temu “Veliko spasenje”)

Bog želi od svih nas da imamo više od sâmog znanja – Njegovu mudrost. Postoji velika razlika između znanja i mudrosti. Mi možemo proučavati Bibliju i steći znanje, ali ako svakoga dana hodamo sa Isusom sticaćemo mudrost, i ako hodamo sa Isusom čućemo kako nam On govori. Neko me je juče pitao: “Kako mogu da čujem Božiji glas?” Reći ću vam kako sam ja naučio da čujem Božiji glas. Prvih 15-20 godina mog hrišćanskog života, ja sam sve svoje vreme provodio sa Biblijom. Čitao sam Bibliju kad god sam imao malo slobodnog vremena. Radio sam i nosio sam na posao mali Novi Zavet u mom džepu i čitao kad god sam imao vremena, zato što nisam mogao da razumem Božiji glas u mom srcu, jer sam bio suviše mlad. Nisam znao da li je to moj glas ili glas đavola, ili Božiji glas, ali sada znam. Ali, to je zbog toga što sam proveo mnogo godina slušajući Božiji glas iz Biblije. Dakle, ako si lenj da čitaš Bibliju nećeš biti u mogućnosti da čuješ Božiji glas. Postoji samo jedna knjiga koju je Bog napisao za čoveka, a to je Biblija. Ja je čitam sada već 52 godine, i čak i sada pronalazim neke nove stvari u njoj koje ranije nisam video.

Dakle, danas želim da podelim sa vama nešto, da bih vam pomogao da vidite kako i u malim stihovima Svetog Pisma možemo naučiti jako divne stvari, ako ne čitamo brzo. Čitajte sporo, razmišljajte o tome, dođite kao malo dete! Ne treba da budete pametni, ali treba da budete ponizni. Ponizno tražimo da nam Sveti Duh govori kroz Njegovu reč! Želim da kažem čak i najmanje obrazovanoj osobi koja sedi ovde, Bog može da ti govori. U mnogim crkvama u Indiji postoji mnogo ljudi koji ne znaju ni ispravno da čitaju. Nikada nisu naučili da čitaju. Vrlo su siromašni. Neko drugi treba da im čita Bibliju, i Bog im daje otkrivenja od Duha Svetoga. Dakle, ja znam da Bog može dati svoje otkrivenje svakome.

Želim da pronađete Priče Solomunove 30. poglavlje. Ponekad mislimo: „O, mi smo tako mali. Mi smo tako siromašni. Šta možemo da uradimo za Boga?“ Neki od vas mogu tako da razmišljaju: „O, vođe u našim crkvama su sve obrazovane. Oni su bogati, silni…“. I mi možemo da mislimo da smo beskorisni zato što smo tako mali, slabi i neobrazovani. Dakle, evo reči za vas: Priče 30:24 – „Postoji četiri stvari koje su vrlo male na zemlji, ali su neverovatno mudre.“


Mravi

Da li ti možeš biti mali i mudar? Da. Dakle, hajde da naučimo nešto od tih malih stvari na zemlji. Za nas je dobro da se ponizimo i da ne učimo samo od pametnih i inteligentnih ljudi, nego da učimo od nekih malih stvari, najpre od mrava, stih 25. Mravi su jako, jako mali, ali kaže za njih da „iako nisu jak narod, oni pripremaju sebi hranu u leto.“ To je mudro, zato što mrav zna da kad dođe zima neće biti puno hrane i zato kaže: „Treba da pripremim sebi hranu u leto.“ Pogledajte Priče Solomunove 6:6 – „Idi ka mravu lenjivče, gledaj njegove puteve i budi mudar. On nema vođu ni upravitelja, ni gospodara.“ Mogli bi kazati da oni nemaju Bibliju, nemaju starešine, nemaju konferencije – ništa od toga, ali još uvek, stih 8 – „On pripravlja sebi hranu u leto i zbira uz žetvu svoje piće.“ Ali, stih 9 – „Dokle ćeš, lenjivče, ležati, kada ćeš ustati od svog sna?“ I ako nastaviš tako, stih 11 – “iznenada će doći tvoje siromaštvo i oskudica tvoja kao naoružan čovek.“ Dakle, šta možemo da naučimo od tog malog mrava?

Razmišljao sam o tome koja je veličina mozga jednog mrava. Da li možete da zamislite koja je veličina mozga jednog mrava? Ali u tom malom mozgu on misli! On misli bolje nego mnogi vernici. On misli na to da će zima doći i da neće biti hrane. “Ne mogu da mislim samo na sadašnje vreme, nego moram misliti i na budućnost. Moram vredno raditi.“ Mravi su najvredniji! U suštini, Biblija kaže: „Vi lenji vernici, pogledajte na mrava i naučite se. Može doći vreme kada nećete imati hranu koju sada imate.“ Mislim da se to može primeniti na nas. Ne smemo misliti da ćemo uvek imati mnogo Božije reči. Biblija kaže u knjizi proroka Amosa, 8. poglavlje, 11. stih. Da li znate gde se nalazi knjiga proroka Amosa? Da li možete brzo da je pronađete? U našoj crkvi mi učimo našu decu knjige Biblije i mi to nazivamo „Sword Drill“. Taj mač je Biblija. Ko može prvi da pronađe knjigu proroka Amosa ili Avakuma ili Sofonije? Amos 8:11 – „Idu dani, govori Gospod, kada ću pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žeđ vode, nego slušanja Reči Gospodnje.“ Ovo je reč Božija. Doći će vreme kada nećeš moći da čuješ proročku reč sa Neba, a to znači, reč koja će moći da ispuni tvoju potrebu.


Skupljati za budućnost

Dakle, šta je Josif uradio kada je ispričao Faraonu u vezi sedam godina gladi koje dolaze na Egipat? On je rekao: „Pre nego što dođe sedam gladnih godina biće sedam godina izobilja. Zato nemoj pojesti sve što možeš sada, nego sačuvaj nešto za budućnost, tako da možeš imati dovoljno kada dođe glad.“ Ovo je lekcija za sve nas. Kada imaš period izobilja, treba da čuvaš to izobilje za budućnost, kao što smo čitali da mrav u vreme žetve ne misli samo na to vreme, nego na budućnost. Dakle, kada imaš izobilje vremena, koristi to vreme da se pripremiš za budućnost. Ja govorim mladima. Morate naučiti da proučavate Bibliju pre nego što stupite u brak.

Skoro sve biblijsko znanje koje imam danas stekao sam između moje 21. i 28. godine, a skoro sve te godine sam radio, ali sam sve slobodno vreme koristio proučavajući Bibliju. Skupljao sam za budućnost. Kada se jednom oženiš i dobiješ decu, nećeš imati toliko mnogo vremena. Vreme za proučavanje Biblije jeste kada si mlad i kada još nisi u braku, a ako ne iskoristiš to vreme i kažeš: „O, ja imam mnogo vremena“, nećeš imati puno vremena kada se oženiš i onda ćeš žaliti, pošto ćeš morati da se brineš za porodicu, za decu i za njihove potrebe. I onda kada dođe glad nećeš znati gde da otvoriš Bibliju i šta će moći da ispuni tvoju potrebu. Znate, ja sam otkrio nešto u ove 52 godine, da postoji odgovor u Bibliji za svaki pojedinačni problem sa kojim se ikada možemo suočiti u našem životu, za svaki mogući duhovni problem i čak i za svaki svakodnevni praktičan problem. Zato što postoji obećanje u 2. Petrovoj 1:3 gde kaže ovako: „Božija nebeska sila nam je darovala sve što je potrebno za život i pobožnost.“ E sada, nećete naći sve odgovore za matematiku u Bibliji, ali sve odgovore koji se tiču života i pobožnosti nalaze se ovde. Čitajte ovaj stih. „Sve!“ Sve što se tiče života i pobožnosti, kako živeti pobožan život i sve što se tiče praktičnih problema života. Odgovor je u ovoj knjizi i mi dolazimo do toga kroz pravo poznanje Njega. Ne samo poznavanjem knjige, nego preko knjige upoznajemo Isusa i našeg Oca, i onda možemo da imamo odgovor za svaki problem u životu. Sve! Svaka moguća stvar u vezi toga kako živeti pobožnim životom, ali vi ne znate gde se to nalazi ako niste skupili to u svom razumu i srcu, kao što mrav skuplja, skuplja i skuplja za budućnost. Jer mrav zna da kada zima dođe, biće mnogo problema, biće jako hladno i neće nigde biti hrane. Takav dan može doći i u vaš život. Možda se sada ne suočavate sa problemima. Sada možda imate izobilje i život je lak, ali teško vreme može doći u budućnosti i vi morate biti pripremljeni za to time što ćete sada vredno raditi i sakupljati Božiju reč.

Gospod je rekao Adamu u 1. Mojsijevoj 3:19 – „Sa znojem svojega lica ješćeš hleb.“ Šta to znači? To znači da treba vredno da radiš ako želiš da imaš hleb, i ako želiš da dobiješ hleb iz ove knjige (Biblije), moraš vredno raditi. Razlog zašto mnogi vernici ne dobiju ništa iz Biblije jeste da oni ne rade vredno. Idite i pitajte bilo kojeg biznismena da li je zaradio svoj novac bez da je vredno radio. Svaki čovek koji zarađuje novac u svetu naporno radi. Od jutra do večeri radi. Radi do kasno u noć. Kada legne da spava, on sanja kako zarađuje novac kroz svoj biznis, zato što je to njegov bog. Novac je njegov bog i on misli o svom bogu 24 časa. I o, kako on vredno radi za svog boga. Biznismeni u Indiji, Rumuniji, Americi i svugde vredno rade za svog boga koji se zove novac. Ja sam to video. Oni drže svoje prodavnice otvorenim od ranog jutra do kasne večeri tako da bi mušterije mogle doći i da bi mogli zaraditi. Oni će držati svoje prodavnice otvorenim 7 dana u nedelji, neće držati praznike samo da bi mogli što više zaraditi. Oni će čak izgubiti svoje zdravlje, samo da bi zaradili novac. I kada gledam njih, ja kažem sebi: „Gospode, ovi ljudi obožavaju lažnog boga, a rade tako vredno.” Ja poznajem pravog Boga. Da li ću raditi manje od njih? Većina vernika rade manje za pravog Boga nego ti biznismeni koji rade za novac. Mi dobijamo naš hleb sa znojem svog lica.

Želim da vas sve ohrabrim da proučavate Reč Božiju. I ne samo to. Koristite sve mogućnosti koje su vam na raspolaganju u životu da sakupite duhovnu snagu za budućnost. Znate, probe mogu biti uzaludne. Bog želi da koristi te probe koje dolaze u naš život da bi stekli duhovnu snagu za budućnost, da bi istupili za Gospoda na našem radnom mestu. Sećam se kada sam bio u mornarici i kada su moji pretpostavljeni tražili od mene da radim nešto što je bilo protiv moje savesti. U vojsci je jako ozbiljna stvar ne poslušati zapovest svog pretpostavljenog. Ako u kancelariji ne poslušaš svog šefa, oni vas jednostavno odstrane sa posla, ali ako u vojsci ne poslušaš svog pretpostavljenog, oni te zaključaju u zatvor. I ponekad su od mene tražili da radim nešto što je bilo protiv moje savesti. Ja bih rekao: „Gospodine, ja sam hrišćanin, ne mogu to da uradim, to je protiv moje savesti“, i oni bi se vrlo naljutili na mene i pisali bi loš izveštaj o meni. U redu, ja nisam zainteresovan za neko unapređenje ili za novac! Poslali bi me na raport kod nekog višeg oficira jer nisam učinio ono što je bilo pogrešno.

Postoje mnoga radna mesta gde će se od vas tražiti da uradite nešto što nije ispravno, nešto što je protiv vaše savesti, nešto što je protiv Gospoda i protiv principa Božije reči. Tu nas Gospod testira. Moramo iskoristiti te okolnosti da bi se pripremili za budućnost. Ako svaki put ugodite ljudima i učinite ono što je pogrešno, onda kasnije nećete biti jaki. Mnogi vernici su slabi zato što nisu iskoristili svoje probe u životu da bi postali jaki. I tako se sećam kada sam jednom rekao: „Gospodine, ja to ne mogu uraditi, ja sam hrišćanin.“ Za pola sata su me prebacili na potpuno drugo mesto, ali to me je ojačalo. Dobio sam duhovnu kičmu i mogao sam da stojim pravo za Gospoda. Tada sam imao samo 22-23 godine i Gospod me je testirao. Kada sam stojao ispred tog velikog oficira, to mi je dalo snagu da kasnije stojim pred mnogim ljudima propovedajući Božiju reč. Zbog toga posle nisam brinuo šta će velike hrišćanske vođe da misle ili kažu, ako njihovo mišljenje nije po Božijoj reči. Bog me je ojačao kroz te zemaljske probe.


Luka 16:11

Dakle, ono što želim da kažem jeste da dok si mlad treba vredno da radiš. Treba da stojiš za istinu, da proučavaš Božiju reč, da korisno iskorišćavaš vreme i da budeš jako pažljiv sa novcem. Znate, Bog nas testira kroz novac. Čitamo u Evanđelju po Luci u 16. glavi, 11. stih: „Ako u nepravednom bogatstvu niste bili verni, ko će vam poveriti pravo bogatstvo?“ To znači, ako niste verni sa novcem i sa materijalnim stvarima koje vam Bog daje, kako Bog može da vam dâ pravo bogatstvo? Morate znati da novac nije to pravo bogatstvo. Novac je samo vredan na ovom svetu. On neće trajati zauvek. A šta su prava bogatstva? Otkrivenje na Božiju reč! Da li dobijaš otkrivenje sa neba na ovu Reč?

Time ne mislim na znanje, nego na otkrivenje koje menja naš život, iz reči Božije. Postaviću vam jedno pitanje, da li dobijaš otkrivenje jedino onda kada pomazan propovednik govori Božiju reč ili dobijaš otkrivenje kada sâm čitaš Bibliju? To je pravo bogatstvo, kada čitaš Bibliju i Bog ti otkrije duhovnu istinu. Drugo, pravo bogatstvo je dobiti prirodu Isusa Hrista u nama. Ne da unapređujemo našu ljudsku prirodu. Mnogi hrišćani unapređuju njihovu ljudsku prirodu. Oni čuju o poniznosti i onda pokušavaju da budu ponizni. Oni čuju o čistoti i pokušavaju da budu čisti. Oni čuju da moramo da volimo jedan drugoga i pokušavaju da vole jedan drugog. Ali to može biti ljudsko. To je kao što sam rekao nedavno, kada pas pokušava da se ponaša kao mačka. To je kao vuk koji se obukao u ruho ovce. To nije hrišćanstvo. Hrišćanstvo je Isus koji nam daje svoju prirodu i to je potpuno drugačije. To su prava bogatstva. Dakle, prvo, otkrivenje na Božiju reč, drugo, imati udeo u Božijoj prirodi, i treće, natprirodno pomazanje Svetoga Duha za našu službu, na koju god službu te je Bog pozvao.

Kako da dobijemo to? Treba da budemo verni sa novcem. Dakle, kada ti Bog daje novac, budi veran sa tim novcem. Budi pravedan, vredno radi, nemoj da rasipaš novac. Video sam mnoge mlade ljude koji dobiju mnogo novca i počinju da ga rasipaju. Kao mlad oficir u mornarici zarađivao sam mnogo novca. Počeo sam da zarađujem novac kada sam imao 18,5 godina i zarađivao sam više nego mnogi drugi ljudi, ali Gospod me je naučio da minimalno trošim na sebe. Nisam rasipao novac na sebe. Više od 50% mog novca davao sam za Božije delo. Rekao sam: „Gospode, želim da budem veran.“ Pošto nisam bio oženjen i nije mi trebalo mnogo novca, davao sam siromašnima. I kažem vam, Bog me je toliko duhovno obogatio, dao mi je otkrivenje na Njegovu reč čak i kada sam imao samo 23 godine. Dao mi je pomazanje Svetoga Duha. Ono što želim da kažem je sledeće, učite od mrava! Nemojte trošiti sve svoje vreme i novac na sebe sada. Mislite na budućnost. Bog ima plan za vaš život.


Jazavci

Priče Solomunove 30. glava. Ovde vidimo drugu malu stvar, stih 26. „Jazavci, koji su nejak narod, ali opet u steni prave kuću svoju.“ Ovo je vrsta životinja o kojoj većina nas ne zna mnogo, ali ni ne moramo znati mnogo o njima. Šta god da ta životinja radi, ali ona gradi svoju kuću u kamenu. To je dovoljno da znamo. Ona je vrlo mala životinja, o tome smo pročitali u 24. stihu. Tamo se govori o malim stvarima. Jazavci nisu silni, nisu jaki, nisu inteligentni i pametni, kao što i mnogi od vas kažu: „Ja nisam tako silan…“, ali oni grade svoju kuću na kamenu. Šta znači zidati svoju kuću na kamenu? Pokazaću vam to iz Mateja 7:24 – „Svaki koji sluša ove reči i izvršuje ih, on je kao mudar čovek koji gradi svoju kuću na kamenu“, ili kao što smo čitali iz Priča 30, kao taj mudar jazavac, on gradi svoju kuću na kamenu. Kako je to moguće? Slušajući Isusovu reč i poslušnošću. Ne samo slušanjem i razumevanjem te reči, nego činjenjem i poslušnošću toj Reči.

Ne smemo propovedati ono što ne praktikujemo u svom životu. Jedan primer toga je u Bibliji. Nemam vremena sada da pronađem to, ali znate priču. Bio je čovek po imenu Kornelije, u Delima 10. glavi, koji se molio i molio Bogu. I jednog dana Bog mu je poslao anđela, ali anđelu nije bilo dozvoljeno da propoveda Evanđelje. Da li je taj anđeo znao Evanđelje? O da, anđeo je mogao da kaže Korneliju: „Hej, Isus je umro za tvoje grehe i vaskrsnuo. Pokaj se i veruj Ga!“ Ali anđeo je rekao: „Žao mi je, ali ja ne mogu da ti kažem. Idi pošalji po Petra i potrajaće 2-3 dana dok Petar dođe i izvini što treba da čekaš 2-3 dana.“ I vi pitate tog anđela: „Zašto ti ne propovedaš Evanđelje Korneliju?“ „Ne, Bog mi nije dao dozvolu da propovedam Evanđelje.“ Da li ste ikada razmišljali o tome zašto taj anđeo nije mogao da propoveda Evanđelje? Zašto je samo rekao da pošalje po Petra, i Kornelije je morao čekati 2-3 dana. Odgovor je vrlo, vrlo važan. Odgovor je da anđeo nije iskusio Evanđelje. On nije mogao reći: „Isus je umro za mene“.

Iz toga učimo jednu vrlo važnu lekciju. Bog nam ne dozvoljava da propovedamo ono što nismo iskusili. Prvo treba nešto da iskusiš i onda da propovedaš. Možda je anđeo bio bolji propovednik od Petra i siguran sam da je anđeo bio bolji propovednik od Petra, ali Petar je imao iskustvo. Osoba koja ima iskustvo, čak i ako je slab propovednik, to je ona koju Bog koristi. Ne možeš propovedati o srebroljublju ako si sâm srebroljubac. Ne možeš propovedati o tome kako treba biti oslobođen od svake brige i straha, ako sâm nisi oslobođen od svake brige i straha. Ne možeš propovedati ni o čemu što nisi iskusio ili učinio u svom životu. Dakle, treba da činimo ono što je Isus rekao i tada zidamo na kamenu, inače ćemo biti nestabilni ako samo imamo znanje. Ako činimo, onda smo na kamenu. Zašto se dešava da kada dođe neka proba postanemo nestabilni? Zašto je to tako da kada sve ide glatko naš život izgleda lak, a kada dođe bura u naš život mi se drmamo? To je zato što nismo bili mudri kao taj jazavac koji gradi svoju kuću na kamenu.

Dakle, to je druga lekcija koju učimo iz Priča Solomunovih. Učimo nešto od tih malih životinja! Oni ne grade na pesku. On gradi svoju kuću na kamenu. I ne samo tvoj život, nego tvoju kuću, tvoju porodicu. Tu kaže da jazavac gradi svoju kuću na kamenu. Priče 30:26 – “Pitomi zečevi (u engleskom prevodu stoji “jazavci”) koji su nejak narod, ali opet u kamenu grade sebi kuću.” To je kuća, tvoja kuća, tvoja porodica! Da li zidaš svoju porodicu na kamenu? Sestre, da li se pokoravate vašem mužu kao što se crkva pokorava Hristu? Treba to da radite ako želite da zidate na kamenu. Muževi, da li zaista čeznete da ljubite svoje žene kao što Hristos ljubi crkvu? Ne da budete diktatori, nego da položite svoj život. To znači zidati na kamenu. Da li čeznete da učite svoju decu strahu Gospodnjem? Čak i ako ne dobiju dovoljno dobro obrazovanje na zemlji, neka nauče najvažniju stvar – strah Gospodnji. To znači zidati svoju kuću na kamenu! Učite ih da budu poslušni.

Kada su moja deca išla u školu pitao sam ih: “Ko treba da budu vaši drugari u razredu?“ Rekao sam im: „Gledajte na Isusa“. Kada je Isus imao 10 godina i kada je išao u školu, šta mislite sa kime se on družio? Da li mislite da se najviše družio sa bogatom decom, sa pametnom decom? Ja ne mislim tako. Ja mislim da mora da je Isus dobro posmatrao svoj razred da bi video ko su siromašna deca. Možda je tamo bio jedan mali hromi dečak koji je šantao, i svi drugi su mu se ismejavali. Ja mislim da se Isus družio sa njim. I rekao sam svojoj deci: „I vi budite takvi“. Možda je bio drugi dečak koji je mucao i svi su mu se podsmevali. Ja mislim da je Isus došao kod takvog dečaka i bio mu prijatelj. Rekao sam svojoj deci: „I vi budite takvi. Budite drugovi onima koji su slabi, onima koje drugi preziru.“ Učimo našu decu da rade ono što bi Isus radio! Onda ćemo ih zidati na kamenu, i jednog dana kada odrastu i napuste naš dom, oni će živeti za Boga, zato što ste vi postavili njihove noge na kamen. Gradimo naše domove na kamenu, slušajući svaku zapovest koju je Isus dao!


Skakavci

Treća stvar, Priče 30:27, skakavci. Vi znate šta su skakavci. Oni su vrlo mali. Oni nemaju cara, ali opet svi idu u jatu. Skakavci ne idu samostalno na polja. Oni uvek idu zajedno, ujedinjeni. Oni kažu: „Eno tamo je polje zemljoradnika. Tamo ima puno hrane.“ Skakavac kaže: „Ako budem išao sâm, taj zemljoradnik će me ubiti. Hajde, svi zajedno da idemo, tada će zemljoradnik da pobegne i svi ćemo imati puno hrane. Hajde, da budemo ujedinjeni!“ To je vrlo mudro. Da li su hrišćani tako mudri? „Hajde, da idemo zajedno protiv đavola!“ Ne. Svugde se hrišćani raspravljaju jedni sa drugima. Oni ogovaraju. Oni klevetaju jedni druge. Oni se međusobno raspravljaju oko nekih malih razlika u mišljenjima u vezi nekih doktrina. „Idite kod skakavaca i naučite se. Oni nemaju cara!“ Divno. Stih 27: „Oni nemaju cara!“ Nemaju starešinu, nemaju propovednika, nemaju konferenciju, ali znaju da budu ujedinjeni, i kada su ujedinjeni oni nešto postignu.

Muževi i žene, da li vi znate da budete ujedinjeni u vašem domu? Teško je da budu ujedinjene čak samo dve osobe, muž i žena. Koliko hrišćanskih muževa i žena mogu da kažu: „Mi smo ujedinjeni. Đavo nikada ne može da dođe između nas.“? Vrlo malo. Većina hrišćana koje poznajem, u njihovom domu se svađaju, a kada se muž i žena svađaju, nastaje pukotina između njih. Neko nerazumevanje, neka tenzija… I đavo ulazi pravo kroz tu pukotinu i napada decu. Da li znate zašto su vaša deca napadnuta? Zato što ste vi otvorili vrata đavolu time što ste se odvojili od svoje žene. Možda kažete: „To je greška moje žene.“ Ako pitate žene, one će reći: „To je greška mog muža.“ Kakva je korist govoriti da je krivica onog drugog kada je đavo ušao pravo u vaš dom? Idite kod skakavaca i naučite se. Oni nemaju cara, nemaju Biblije, ali znaju da idu zajedno. Uvek idu zajedno. Nikad ne idu zasebno. Kako divan stih! Uvek idu jatom! To znači da idu kao vojska, znate, jato. Kao kada ljudi idu da se bore u bitke, oni slušaju svoje autoritete.

Vrlo je teško naći hrišćane koji se pokoravaju autoritetima. Da li znate kako da se pokoravate starešinama u vašoj crkvi? Vrlo malo hrišćana to zna. Biblija kaže u Jevrejima poslanici u 13. glavi, stih 17 – „Slušajte svoje učitelje.“ Ovo se ne odnosi na Isusa Hrista. Ovo se odnosi na vođe, u množini. Zašto? Zašto treba da slušate svoje vođe i da im se pokoravate? U tome je značenje toga da idemo svi u četama i da se svako pokorava svom vođi. Pretpostavimo da u jednoj vojsci svaki vojnik radi šta mu se sviđa. Šta mislite da li će ta vojska moći da porazi neprijatelja? Nikada! Vojske poražavaju svoje neprijatelje time što se pokoravaju svojim generalima. “Slušajte svoje učitelje i pokoravajte im se, zato što se te vođe brinu za vaše duše!” Oni se staraju za vaše duše!

E sada, ako nemate dobrog vođu, ako nemate dobrog starešinu u vašoj crkvi, onda treba da se molite da li treba da ostavite takvu crkvu. Molite se i recite: „Gospode, ovaj starešina u mojoj crkvi nije dobar. On nije pobožan čovek. On nije ponizan čovek. On me ne vodi Bogu. On samo sakuplja novac i traži svoju čast.“ To nije vrsta crkve u kojoj treba da budeš. Treba da se moliš, da razgledaš okolinu i da se pitaš: „Gospode da li postoji neka novozavetna crkva u kojoj treba da budem?“ A ako još uvek ne možeš da nađeš takvu crkvu, onda gledaj na Isusa.

U mojim ranim danima nisam mogao da nađem pobožnog vođu kojeg sam mogao da sledim i zato sam gledao na Isusa. I sada kada tu i tamo vidim pobožnu osobu, ja mogu da im se pokoravam, ali vođe treba da se staraju za duše. Ovde u Jevrejima 13:17 kaže da će oni jednog dana trebati da daju odgovor za vaše duše, i neka oni to mogu učiniti sa radošću tog dana, a ne sa žaljenjem u srcu. To znači da će Gospod pitati starešine: „Da li ste se starali za sve te duše koje sam vam poverio?“ Ja znam određene ljude koje je Bog meni poverio, i treba da ih nadgledam. Imam odgovornost za oko 70-80 starešina i ja dajem sve od sebe da pazim na njih. Upozoravam ih, ispravljam ih, volim ih, molim se za njih, pomažem im da postanu pobožniji. I jednog dana ću morati da dam odgovor Bogu kako sam se brinuo o njima i Bog će me pitati: „Da li su te slušali?“ Ovde kaže: „Neka starešine mogu sa radošću da daju taj odgovor, a ne sa bolom“, pošto ako te starešine treba da kažu: „O Gospode, ja sam svim silama pokušavao da učim tog brata, ali on nije hteo ni da me sluša“, ovde kaže da će to biti nekorisno za tebe u taj dan.

Dakle, skakavci idu u jatu. Oni se ne svađaju međusobno, oni rade zajedno. Ja ne znam da li skakavci među sobom imaju neka neslaganja, ali znam jedno, da se skakavci ne svađaju u vezi doktrine. Oni imaju neprijatelje i oni se bore protiv neprijatelja. Oni idu zajedno, rade zajedno, a mi imamo nešto bolje. Biblija kaže da smo mi kao telo, kao telo Isusa Hrista. To je još bolje nego skakavci. Jer, pogledajte kako telo funkcioniše. Da li ste videli nekoga kako svira klavir ili orgulje? Deset prstiju, noge na pedalama, oči na notama, uši slušaju… Oči, uši, prsti… Sve radi zajedno. Kako je to divno, zato što se svi pokoravaju glavi. Postoji mozak i to je ilustracija Hrista, koji kaže levoj ruci šta da radi i desnoj ruci koje note da svira, i taj mozak kaže nogama kada treba da stisnu pedale, i očima da gledaju note, i ušima da slušaju da li su note ispravne… I za sve to ne treba vreme. U sekundi sve te stvari funkcionišu zajedno! I Biblija kaže da mi treba da budemo kao telo Hristovo. Nema nikakve koristi da budeš jak brat ako ne možeš da radiš sa drugom osobom.

Efescima 4:16

Pogledajte Efescima poslanicu, 4. glavu, 16. stih. Tu kaže: „Celo telo je sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugome pomaže dobro po meri svakoga uda, i čini da raste telo na popravljanje samoga sebe u ljubavi.“

Želim da razmišljate o jednoj maloj frazi koja se ovde nalazi: „Sklopljeno pomoću zglobova.“ Da li znate šta je zglob? Zglob je ono što povezuje dva dela tela. Lakat je zglob. Na šaci je zglob, na prstima su tri zgloba… To su najvažniji delovi ruke. Pretpostavimo da imate jaku nadlakticu i jaku podlakticu, a lakat ne radi, ukočen artritisom. Ne možete ništa da radite. Ne možete da je savijete. Pretpostavimo da su svi ovi zglobovi koje imate na ruci ukočeni. Ne možete ništa uhvatiti, samo pravo stoji. Takvi su neki ljudi. Jak brat i drugi jak brat, ali ne mogu da rade zajedno. Ako pokušaju da rade zajedno, to je kao kod tih ljudi koji imaju artritis. Kada ljudi imaju artritis i kada pokušaju da saviju svoj lakat, jako se glasno čuje, škripi kao nepodmazana mašina. Neka braća su upravo takva. Kada ih stavite da rade zajedno, tu ima puno buke, puno gnjeva, puno loših zvukova… Ima puno artritisa na telu Hristovom. Zglobovi! Vidite, uopšte nema zvuka. Da li čujete nešto (savija lakat)? Tako treba telo Hristovo da radi. Ne da kaže: „Ja sam jak brat!“ Bolje je biti slab brat i još jedan slab brat, ali koji mogu da rade zajedno. Kakva je korist da budeš div sa svim ukočenim zglobovima? Kolena i laktovi ne funkcionišu. Beskorisno! Bolje je imati malo dete koje može da funkcioniše. Moj naglasak je na tome, da li treba da budemo velika crkva, 3000 ljudi, a niko ne može da radi međusobno? Ja bih radije imao malu crkvu, 50-tak ljudi, gde možemo zajedno da radimo. Nema koristi da kažemo: „Mi smo jaki“. „Koje je sklopljeno svakim zglobom.“ Skakavci znaju da rade zajedno. Nemoj da pitaš sebe koliko dobro poznaješ Bibliju. Navedi mi ime brata sa kojim možeš da radiš. Pokaži mi brata u tvom gradu sa kojim možeš da radiš. Tada imamo autoritet.


Matej 18:18-20

Pronađite Evanđelje po Mateju 18. glavu. To je vrlo važan odeljak Pisma. Vama ne treba 2000 ljudi. Matej 18:20 – „Dvoje ili troje“, ne 2000 ili 3000, ali kada se tih dvoje ili troje okupe, Isus je u njihovoj sredini zato što su sabrani Duhom Svetim. Mnogi ljudi pogrešno razumevaju ovaj stih. Ovde se ne radi o tome da se dvoje ili troje ljudi jednostavno sastanu. Kad ovde kaže da su „sabrani u ime moje“ to znači da ih je Sveti Duh sabrao, a to što kaže „u moje ime“, to znači da se oni nisu sabrali radi njihovog imena, nego radi Hristove slave. Mnogi hrišćani se sabiraju radi slave imena njihove crkve. Ja sam rekao u mojoj matičnoj crkvi da me ne interesuje ime moje crkve. Ne interesuje me šta ljudi misle o imenu moje crkve. Mene interesuje ime Isusa Hrista. Ne interesuje me ime moje crkve. Ja se ne sabiram u ime moje crkve. Bog nikada to neće blagosloviti, nego kada smo sabrani u ime Isusa Hrista, kada smo sabrani Duhom Svetim, i ako ima samo dvoje ili troje takvih, to je dovoljno.

Hajde, da se vratimo jedan stih ranije, stih 19. Tih dvoje ili troje moraju da budu ujedinjeni. Oni se moraju složiti. To je kao kada jako puno instrumenata izvodi simfoniju. Zamislite da klavijaturista svira po jednoj skali, violinista svira drugu skalu, a truba svira iz nekog drugog dura… To je zbrka! Takve su mnoge crkve. Svaka tvrdoglava osoba kaže: „Ne, ja treba da radim ovo“, a druga kaže: „Ne, to treba ovako da se radi…” U toj crkvi ne postoji simfonija. Oni treba da se slože i kada se slože, stih 19 kaže: „Ako zatraže bilo šta, to će učiniti moj Otac na Nebu.“

Kada je naših četvoro dečaka odrastalo u našem domu… Sva deca imaju dosta problema kada odrastaju. Moja žena i ja smo ispovedali ovo obećanje, dvoje složenih: „Gospode, izleči našu decu od bolesti. Pomozi im da odrastu u strahu Gospodnjem. Pomozi im u školi. Zaštiti ih od zla.“ Sve što tražimo naš Otac će nam dati. To je divno obećanje za muža i ženu, ali muž i žena moraju biti ujedinjeni, a ne da se svađaju, raspravljaju… Ne, u tom slučaju đavo odnosi našu decu. Koliko puta smo moja žena i ja klekli i ispovedili ovo obećanje: „Gospode, želimo da učiniš ovo za ovog sina, ili ono za drugog sina”, i kada je došlo vreme da se ožene, mi smo se molili da izaberu pravog partnera i da ih Bog pomaže da postanu propovednici Božije Reči.

Dvoje ljudi moraju biti ujedinjeni! Ista stvar je u crkvi. Ako radim sa svojim kolegom starešinom u crkvi, najvažnija stvar je jedinstvo, da uvek tražimo da budemo ujedinjeni. Ja sam radio sa bratom u mojoj matičnoj crkvi 35 godina i nijednom se nismo posvađali. Nijednom! Ako se u nečemu nismo složili, rekli smo: „U redu je. Čekaćemo. Nećemo ništa uraditi u vezi toga dok se ne složimo, a kada se složimo nastavićemo dalje.” Rezultat toga je da đavo nije mogao da uđe u našu crkvu trideset pet godina.

Postoji izvanredna sila u jedinstvu. O tome govori u prethodnom stihu, 18. Počeli smo sa stihom 20, pa smo se vratili u stih 19, pa u stih 18. „Dvoje ili troje, sabrani Svetim Duhom, ne za slavu svoje crkve, nego u ime Isusa Hrista i potpuno ujedinjeni”. Šta treba da učinimo? Da svežemo sotonsku silu na nebu. Ovde se ne govori o nebu gde Bog prebiva, nego o nebesima gde sotona prebiva, i mi svežemo nešto na zemlji i sotonska sila je svezana. I kada je sotonska sila svezana, mi možemo da oslobodimo našu decu od sotonskog uticaja. Možemo osloboditi ljude koji su svezani sotonskom silom u crkvi!

Učimo od skakavca! Oni nikada ne idu zasebno! Uvek su ujedinjeni. Ja ne znam kojoj crkvi vi pripadate. To je vaš izbor, ali želim da vas pitam, da li je vaša crkva kao jato skakavaca koji rade zajedno? Nemojte se hvaliti da je to velika grupa. Dvoje ili troje je dovoljno ako su ujedinjeni. Ako niste ujedinjeni, čak i ako ima 2000 ljudi, nema nikakve koristi.


Pauk

Četvrta stvar, Priče 30:28 – Gušter kojeg možeš rukom da uhvatiš, a u carskim je dvorovima.“ Kako kaže vaš prevod? Gušter? Ne, pauk. Dobro, pauk. On je tamo na zidu, tako mali, a ipak je u carskom dvoru. Da li ti možeš da odeš u carski dvor? Ako bi došao na kapiju, stražar bi te oterao. Kako pauk uspeva da uđe u carski dvor? Za mene je carski dvor ilustracija neba. Kako doći tamo? Vi znate kako pauk može da se penje po zidu, bilo da je u pitanju gušter ili pauk. On može da se uhvati i da se dobro drži. Može da ide u nebo. Tajna je u ovome, kada pauk i ja dođemo na kapiju pred carsku palatu, stražar će mene oterati, ali pauk je toliko mali da samo prođe. Tajna je u tome da moraš biti mali sâm u svojim očima. Mi smo toliko veliki u svojim očima i zato ne možemo doći u carski dvor. Treba da budemo mali i onda možemo da se penjemo čak i po zidovima carskog dvora. Ja se pitam kako oni mogu da se drže na zidu, a da ne padnu dole. To je izvanredna sila koju oni poseduju. U tome vidim ilustraciju kako pravo Božije dete, ako je malo u svojim očima, može doći u nebeske prostore, pravo u Božije prisustvo, i izvršiti stvari koje ne bi mogli da uradimo ako bi bili veliki u svojim očima.

Mali ljudi su ti koji nadvladavaju Sotonu. Znate, ja sam puno putovao vozovima po Indiji. Ne znam da li ste ikada videli slike vozova po Indiji. Ako imate internet, u pretraživaču ukucajte „vozovi u Indiji“ i videćete slike ogromne gužve, ljude koji vise na vratima i sve to. Većinom sam putovao vozovima u Indiji. Sećam se jednom u mojim ranijim danima trebao sam da uđem u voz. Išao sam negde da propovedam Evanđelje. Sva sedišta su bila zauzeta i ljudi su stajali. Jedino mesto koje je bilo slobodno je bio neki mali ćošak gde sam mogao da sednem na patos. I kada voz stane na sledeću stanicu, još ljudi uđe i voz postaje prenatrpan. Postajalo je jako teško sedeti tamo kada je tolika gužva. Onda sam video jednog pauka koji tamo šeta. Pomislio sam: „Ovaj pauk verovatno ne misli da je ovde velika gužva. On ide, ima mnogo mesta, a ja ne mogu da se maknem.“ Tu sam naučio jednu lekciju, da treba da budem mali. Ako sam mali, život je tako lak. Pošto mislim da sam tako velik, zato imam toliko problema.

Biti svestan svoje malenkosti

Poruka Evanđelja je da možemo postati mali u našim očima. Onda se nikad nećeš uvrediti ako te neko nazove đavolom ili velzevulom, ili nečim sličnim. Isus je živeo na ovom svetu kao “niko”. On je bio toliko mali u svojim očima da je uvek mogao da bude u dvorima svog Oca. Naučite lekciju od pauka ili guštera! On je toliko mali, ali je u carskim dvorovima. Zašto slon ili lav ne mogu ušetati? Suviše su veliki! Iz istog razloga mi takođe ne možemo posedovati mnoge stvari na nebeskim prostorima. To je velika tajna. Videli smo nedavno iz knjige o Jovu kako je Bog trebao njega da učini malim. On se osećao vrlo duhovnim i mislio je da zna mnogo. Bog je trebao da ga slomi dok nije rekao: „Gospode, ja sam tako mali, ja sam ništa.“

Ponekad noću gledam nebo, i kada vidim zvezde znam da je planeta zemlja kao jedno zrno peska u odnosu na ceo univerzum. Ovaj univerzum je tako ogroman. Zemlja je samo jedno zrno peska, a na tom zrnu peska je još manja čestica koja sam ja. I ja kažem: „Bože, ja stojim ovde predstavljajući tebe. Pomozi mi da imam niske misli o sebi samom. Ne dozvoli da mislim da sam ja neki veliki prorok koji predstavlja Boga. Neka se uvek sećam toga da sam ja mali čovek. Grešnik, spašen Božijom blagodaću, duboko zahvalan što me je Bog izabrao da budem Njegovo dete. Ne dozvoli mi da umislim da sam neki veliki čovek.“

Nevolja sa mnogim propovednicima danas jeste da misle da su jako veliki. Oni ne mogu da pričaju sa običnim ljudima. Sećam se, pre nekoliko godina sam rekao Gospodu: „Gospode, svi ti veliki propovednici idu i propovedaju u velikim gradovima. Niko ne ide u siromašna sela. Pošalji mene u ta siromašna sela, siromašnim ljudima.“ I danas, 80% naših crkava se nalazi u selima. Bog me je uzeo za reč i poslao me jednostavnim ljudima, siromašnim ljudima. Ja slavim Gospoda. Imamo i nekoliko crkava u Americi među siromašnim ljudima po selima.

Divno je biti mala osoba. Možemo otići u carske dvorove. Hajde, da naučimo lekcije od tih četiri malih stvari.

Hajde, da se molimo.

Nebeski Oče, pomozi nam da budemo mudri. Ne da budemo veliki u svojim očima, ne da mislimo da smo neko, kada smo niko. Pomozi svakome od nas, u Isusovo ime, Amin.