Pokrivalo za žene

Zac Poonen

Šta Biblija uči o pokrivanju glave kod žena na crkvenim sastancima?

Ovo je postala kontroverzna tema u crkvama u zapadnim zemljama i među prozapadnjenim hrišćanima u Indiji.

Verovatno bi bilo tačno reći da 99% sestara koje pokrivaju glavu dok se mole i prorokuju ne znaju zašto to čine; i 99% braće koji se nepokrivene glave mole i prorokuju ne znaju zašto to čine.

Počinjemo ovu studiju sa uverenjem da je celokupna poruka Biblije Reč Božija bez ikakve greške.

Postoje dve osnovne istine koje moramo imati na umu dok nastojimo da razumemo Božiju Reč za nas danas.

1. Na dan Pedesetnice (Dela 2), Bog je ukinuo stari zavet i nakon toga je počeo da se bavi čovekom pod uslovima novog zaveta (Jevr.8).

2. Postoje istorijski i doktrinarni odeljci u Novom zavetu. Osnovu novozavetne nauke moramo uzimati samo iz doktrinarnih odeljaka. Istorijski odeljci nam samo govore o tome šta su apostoli i rani hrišćani radili. Mnoge lažne nauke razvile su se iz doktrina koje su bile bazirane samo na Delima apostolskim – dva primera su: (1) svi vernici moraju govoriti u jezicima (na osnovu Dela 2:4); i (2) svi vernici moraju da imaju sve zajedničko (na osnovu Dela 2:44).

Isus je rekao svojim učenicima pre nego što je otišao na krst: “Imam još mnogo toga da vam kažem, ali vi to ne možete nositi (razumeti) sada. Ali kada dođe Duh istine, uputiće vas u svu istinu.” (Jovan 16:12,13). Isus je želeo da nauči svoje učenike mnogo većim brojem istina nego što je to učinio dok je bio na zemlji, ali oni nisu bili u mogućnosti da ih razumeju dok Sveti Duh nije došao da živi u njima i obnavlja njihove umove i dâ im otkrivenje. Neke takve istine nalazimo zapisanim u novozavetnim poslanicama. Tako i poslanice sadrže zapovesti Gospoda Isusa koje je On dao preko svojih apostola.

Ako odbacimo bilo koju zapovest iz novozavetnih poslanica rekavši da se ona odnosi samo za vreme i mesto kada je zapisana, a ne za nas danas, onda da bismo bili dosledni, moramo dati jednaku slobodu drugim ljudima da odbace neke druge zapovesti u poslanicama i u Isusovim učenjima, kao takođe nešto što se odnosilo samo za to vreme, a ne za nas danas. Na primer, u tom slučaju moramo dati slobodu ljudima da naučavaju da je zabrana homoseksualnog ponašanja, istopolnih brakove, razvoda i predbračnih seksualnih odnosa itd… važila samo za prvi vek, a ne i za nas danas. U suprotnom bićemo nedosledni.

Dakle, nedosledno je reći da je svaka zapovest u Novom zavetu relevantna za nas danas, a zatim odbaciti samo ovu jednu zapovest ženama da pokrivaju svoje glave kada se mole ili prorokuju (1.Kor.11:1-16).

(Napomena: Moramo razlikovati Bogom date zapovesti od sâmih pozdrava od strane apostola. Na primer, apostoli u svojim poslanicama šalju pozdrave i dobre želje, poput sledećih: “Pozdravite jedni druge svetim poljupcem” (Rimlj.16:16) i “Molim se da u svakom pogledu napreduješ i budeš u dobrom zdravstvenom stanju, kao što tvoja duša napreduje” (3.Jov.2). To su očigledno puki pozdravi i dobre želje, a ne zapovesti ili obećanja Božija, jer ne postoji božanski princip koje se naučava u ovim stihovima, kao što je to slučaj u pokrivanju glave, vodenom krštenju i lomljenja hleba (Rimlj.6; 1.Kor.11).)

Značenje pokrivala

Postoje najmanje tri razloga koja se spominju u Novom zavetu zašto žena treba da pokriva glavu kada se moli ili prorokuje na sastancima crkve:

Prvo: Biblija kaže: “Čovek da NE pokriva glavu”, a razlog je “jer je obličje i slava Božija.” Nasuprot tome kaže da žena je slava čovečija (1.Kor.11:7). Slava čoveka mora biti pokrivena u crkvi, a pošto je žena slava čoveka, ona svedoči o tome pokrivajući glavu. Ovo je prosto i jednostavno značenje ovog stiha.

Drugo: Biblija kaže: “Duga kosa je ženina slava (1.Kor.11:15). Slava žene takođe mora biti pokrivena u crkvi, baš kao i slava čoveka, i zato žena mora da pokrije svoju glavu koja poseduje slavu duge kose. Gotovo sve žene su svesne da njihova duga kosa igra glavnu ulogu u tome da izgledaju atraktivno, i to je razlog zašto čak i među onim ženama koje pokrivaju glavu, većina njih pokriva samo deo svoje kose!! Ako žena ne želi da pokrije glavu, jedina alternativa koju Novi Zavet nudi jeste da ukloni tu slavu time što će se potpuno obrijati: “Ako žena ne pokriva glavu, neka se šiša, ali ako ju je sramota da se šiša ili obrije, neka se pokriva” (1.Kor.11:6).

Treće: Biblija kaže: “Čovek nije stvoren radi žene, nego žena radi čoveka. Zato žena treba da ima simbol vlasti na glavi, zbog anđela.” (1.Kor.11:10). Pokrivanje glave simbolizuje činjenicu da žena prihvata Bogom određenu ulogu, da je stvorena “radi čoveka” kao njegov pomoćnik i stoga njenu voljnost da bude pokorna muškom autoritetu – da li kao žena svom mužu, ili kao ćerka svom ocu, ili kao sestra u crkvi sterešinama crkve. Značajno je da se prestanak pokrivanja glave kod žena u zapadnim crkvama (u velikoj meri) poklapa sa vremenom kada je pokret za “slobodu žena” (fraza koja je korišćena u knjizi 1949.godine) počeo da se širi u zapadnim zemljama pre oko 60 godina. “Anđeli” koji se spominju u ovom stihu mogu se odnositi ili na pale anđele ili na anđele u nebu. Dakle, to bi mogao biti ili podsetnik ženama da su pali anđeli pali zato što se nisu pokorili autoritetu, ili da “žena treba da pokriva glavu kao znak da je pod autoritetom muškarca – “činjenicu koju svi anđeli na nebu primećuju i pri čemu se raduju” (kao što Living Bible parafrazira taj stih.)

1.Korinćanima 11:16 kaže da će svaka crkva koja je crkva Božija insistirati na pokrivanju glave kod žena kada se mole ili prorokuju. Sveti Duh je prepoznao da će dvadeset vekova kasnije to postati kontraverzno pitanje, i zato je učinio da apostol Pavle to potvrdi (u istom stihu) da ako neko želi da se prepire po tom pitanju, on se neće raspravljati sa tom osobom. On će jednostavno dozvoliti toj osobi da nastavi u svojoj neposlušnosti i nedoslednosti.

Neka pitanja

Neko će reći da je pokrivanje glave samo simbol i stoga nije toliko bitno, ali i krštenje i lomljenje hleba su takođe samo simboli. Prva polovina 1.Kor.11 (stihovi 1-16) objašnjavaju simbolično pokrivanje glave za žene. Druga polovina istog poglavlja (stihovi 20-34) objašnjava značenje simboličnog lomljenja hleba. Na isti način, u Rimljanima 6 se objašnjava značenje simbola vodenog krštenja. Da li bismo rekli da su Gospodnja trpeza i krštenje takođe nevažni zato što su samo simboli? Ako insistiramo na krštenju i lomljenju hleba kao nečemu suštinskom za vernike, onda smo nedosledni ako kažemo da pokrivanje glave za žene nije suštinsko.

Neki će možda reći da se pokrivanje glave spominje samo jednom u Novom zavetu. Lomljenje hleba se takođe spominje samo jednom u poslanicama. Isto tako, istina da nas Bog voli toliko koliko je voleo Isusa spominje se samo jednom u celoj Bibliji (Jovan 17:23), ali jednom je dovoljno da upoznamo tu slavnu istinu. Ako je Svemogući Bog dao zapovest, onda čak i ako je data na samo jednom mestu u Pismu, dovoljno je. Važnost zapovesti je određena važnošću Osobe koja ju je dala!

U starom Vavilonu Danilo se držao zakona (Danilo 1:8) koji je bio zapoveđen na samo jednom mestu u Pismu (u vezi hrane 3.Mojs.11, i u vezi vina Priče 23:31). Na isti način, usred današnjeg vavilonskog hrišćanstva, mi se takođe držimo Božijih zapovesti, bilo da su velike ili male, bez obzira da li se spominju samo jednom ili mnogo puta.

Neki će reći da pošto nam je zapoveđeno da se molimo bez prestanka (Luka 18:1, 1.Sol.5:17), žena treba da ima pokrivenu glavu 24 časa dnevno. Pismo se uvek mora čitati u kontekstu ako želimo da ga ispravno razumemo. Ceo odeljak (1.Kor.11:1-34) bavi se sastancima u crkvi (vidi se jasno iz stihova 16 i 18). Dakle, očigledno je da je Sveti Duh govorio o crkvenim sastancima kada je izdao ovu zapovest. Ako dodajemo tome i insistiramo da žena pokriva glavu stalno, tada ćemo dodavati Reči Božijoj.

I dalje: Da su oni koji propovedaju 24-časovno pokrivanje glave dosledni, oni bi morali učiti da i muškarci (koji takođe stalno treba da se mole) nikada ne smeju da pokrivaju svoju glavu – i da zato nikada ne bi smeli nositi kapu ili šešir, bez obzira da li je jako sunce, kiša ili sneg. Takvi učitelji stoga moraju naučavati da žene takođe treba da imaju pokrivene glave i tokom spavanja i tuširanja (=24 časa). Međutim, oni to ne propovedaju, potvrđujući da su nedosledni u svom naučavanju. Možemo slobodno ignorisati takve nedosledne učitelje.

Takođe sam primetio da mnoge sestre koje praktikuju 24-časovno pokrivanje glave ne pokrivaju celu glavu. One pokriju samo potiljak ili samo mali deo kose koji je zavezan u punđu na potiljku, tako da bi slava njihove kose još uvek bila vidljiva. Mali komad tkanine u potiljku je, međutim, samo izgovor za pokrivanje glave, i nije uopšte pokrivanje glave, pošto glava i slava kose još uvek nisu pokriveni. Takva “nazovi pokrivala” nose legalisti samo da bi umirili svoju savest i da bi izgledali “sveti” pred drugima. Međutim, njihovi učitelji im ne prigovaraju zbog toga jer su i sami nedosledni u svom naučavanju.

Neki kažu da se sama kosa naziva pokrivalom za žene u 1.Kor.11:15. Ako je neko razumeo Božanski princip koji se najpre naučava u prvih 14 stihova ovog poglavlja, onda taj stih neće ukinuti potrebu žene sa dugom kosom da je ipak pokrije pokrivalom. Nije moguće da je Pavlu bilo potrebno 15 stihova samo da bi utvrdio da žena treba da ima dugu kosu. To bi se moglo navesti u samo jednoj rečenici. Ono što se ne razume iz engleskog prevoda Biblije jeste činjenica da u grčkom jeziku (na kojem je Pavle pisao pisma), Sveti Duh ga je naveo da koristi drugačiju reč za “pokrivalo” u stihu 15 u odnosu na reč koju je koristio u stihu 6. Grčka reč u stihu 6 je katakalupto; dok je u stihu 15 peribolaion (koja se prevodi kao haljina – mantija u Jevr.1:12). Kristalno je jasno da mantija kose koja se spominje u stihu 15 nije pokrivalo glave koje se spominje u stihu 6 i u ostatku poglavlja. Još jedan dokaz je ovo: ako je kosa pokrivalo, onda svaki čovek koji se moli ili prorokuje treba biti u potpunosti obrijan ako želi da posluša Pismo koje mu kaže da ne treba da bude pokriven! Jasno učenje Svetog Duha u ovom poglavlju jeste da “mantija kose” koju žene prirodno imaju kao slavu treba da bude pokrivena pokrivalom dok se moli ili prorokuje.

Na kraju moramo imati na umu da:

  • ako ignorišemo bilo koju Božiju zapovest u Pismu (iako malu) mi ćemo trpeti večni gubitak (Otkr.22:19)

  • oni koji ukidaju (ili uče protiv) najmanje zapovesti u Pismu biće nazvani “najmanjima u carstvu nebeskom” (kao što je Isus rekao u Mateju 5:19).

  • istine Pisma su sakrivene od premudrih i razumnih i otkrivene su samo poniznima (“bebama” – Matej 11:25, Matej 18:4.) Učenje 1.Kor.11:1-16 biće jasno poniznoj osobi koja je poput deteta. Međutim, onima koji zavise od ljudske pameti i inteligencije, prepiraće se sa jasnim značenjem ovih stihova.

  • Bog testira našu iskrenost u načinu na koji se bavimo takvim stihovima Pisma. On ne gleda da li razumemo sve što se nalazi u Njegovoj Reči, nego da li smo iskreni u odnosu na Njegovu Reč. Gospod kaže: “Na onoga ću pogledati, ko je ponizan i skrušen u duhu, i ko drhti na moju reč” (Isaija 66:2).

Ako sestra još uvek nije načisto šta ovaj odeljak naučava, neka razmotri ovo: zar nije bolje da učini više, radije nego manje, naročito u slučaju kada nema neprijatnosti ili nečega što je košta. Šta će izgubiti time ako pokrije glavu kada se moli ili prorokuje? Ništa. Ali pomislite šta će dobiti pokrivanjem glave, ako na Hristovom sudu oktrije da je to zaista bila Božija zapovest? Imaće radost što je ugodila Gospodu na zemlji, uprkos tome šta su drugi hrišćani naučavali i praktikovali. Dakle, svaka žena, ako je mudra, pokrivaće svoju glavu pokrivalom kada se moli ili prorokuje.

I u zaključku, što se tiče prakse u našim crkvama: mi ne teramo nijednu sestru da pokriva svoju glavu na sastancima (nasuprot njenoj želji/presvedočenju), jer ako je na to prinuđena, to će biti mrtvo delo; a Bog želi samo dobrovoljnu poslušnost (2.Kor.9:7). Nećemo ni suditi takvu sestru. Ljubazno ćemo pretpostaviti da ona nema svetla na ovu temu. Ali u isto vreme, ako ne pokriva svoju glavu, nećemo joj dozvoliti da se javno moli ili prorokuje u našim crkvama, zato što to razumemo kao zapovest Božiju, kao što je objašnjeno u članku. Takođe, verujemo da se ovako praktikovalo “u svim crkvama Božijim” (1.Kor.11:16). Mi ne sudimo druge crkve koje rade drugačije od nas, u ovoj ili drugoj oblasti. Ali se bojimo Boga i želimo u potpunosti da Ga slušamo, čak i da se neke sestre (ili njihovi muževi) uvrede zbog našeg stava u vezi ove stvari i kao rezultat toga napuste naše crkve.

“Ako je neko zaista odlučan da čini Božiju volju, on/ona će sigurno znati da li je ovo učenje od Boga” (Jovan 7:17)

Ko ima uho da čuje, neka čuje!

Amin!