KRST I NAŠA SAMOVOLJA

Zac Poonen

Nastavljamo sa razmišljanjem o porukama koje nedostaju današnjem hrišćanstvu. Juče smo govorili o pokajanju. Postoje neke grupe u hrišćanstvu koje ističu pokajanje, želim i to da spomenem, ali ono se ističe na toliko legalističan način da vodi ljude u ropstvo i osudu. Pokajanje, kao što sam rekao juče, ako je stvarno učinjeno na ispravan način, jeste kao tuširanje ili kupanje. Ne treba da se osećaš osuđen, obeshrabren ili potišten nakon toga. Treba da se osećaš vrlo uzbudljivo pošto si se oslobodio prljavštine. To je kao izbacivanje smrdljivog smeća iz tvoje kuhinje. Da li si radostan zbog toga ili ne? To je pokajanje! 
Dakle, pokajanje koje vodi u potištenost, samoosudu i sumornost jeste đavolji falsifikat! Znači, možeš biti siguran da sve što postoji u Svetom Pismu ima đavolji falsifikat – ako je u pitanju vrednosna stvar. Ako nešto nije vrednosno, neće se od njega praviti falsifikat. Postoji mnogo falsifikovanja jezika – govorenja u jezicima. Iz tog razloga verujem da je ono korisno. Mislim, to je za mene najjasniji dokaz! 
Sve što đavo falsifikuje mora biti nešto originalno što ima vrednost. Dakle, možeš biti prilično siguran da postoji i falsifikovano pokajanje. Da li znate da Biblija kaže da se Juda pokajao? Tako kaže, ali nije otišao u nebo! Moguće je i da ti imaš pokajanje kao Juda i odeš u pakao. Dakle, moramo biti oprezni! 
SVE ŠTO SE ČINI U POSLUŠNOSTI BOGU UVEK ĆE DONETI RADOST! AKO NE DONOSI RADOST, TO JE FALSIFIKAT! Uzmi ovo kao vodič, zato što Biblija kaže u Jevrejima 1:9 da pošto je Isus voleo pravdu i mrzio bezakonje, Bog ga je pomazao uljem radosti. Dakle, ako voliš pravednost i slušaš Boga, imaćeš više radosti od svih drugih. Pravi hrišćanin koji je ispunjen Svetim Duhom treba da bude najsrećnija osoba na celom svetu, a ne samo na bogosluženjima. Sreća na bogosluženjima može biti prevara. često je to proizvod emocija, ali prava radost je nešto što traje 24 časa na dan i 365 dana u godini! Ako nemaš to, traži! Biblija kaže: „Radujte se svagda“. To nije bilo moguće u starozavetno doba. 


Put krsta

Dakle, ima mnogo takvih stvari. Mogli bismo potrošiti celih mesec dana govoreći o porukama koje nedostaju u današnjem hrišćanstvu, ali evo još jedna stvar koju želim da podelim sa vama ovog jutra, a tiče se krsta – puta krsta. 
Znate, ja verujem da je ovo jedna od glavnih stvari koje nedostaju u današnjem hrišćanstvu. Iako puno ljudi govori o uzimanju krsta, oni ne znaju šta to zapravo znači. Ne verujem da ću uspeti da objasnim sve aspekte toga u jednoj propovedi, ali hoću da pokušam da objasnim šta je Isus mislio kada je rekao u Luci 9:23 – „Ko hoće da ide za mnom, neka se odreče sebe i uzme krst svoj svaki dan i ide za mnom“ (U Vukovom prevodu ne piše „svaki dan“, ali u mnogim prevodima piše). SVAKI DAN! On nam nikada nije rekao da čitamo Bibliju svaki dan. Rekao nam je da se uvek molimo, ali nešto što je još rekao da radimo svaki dan jeste uzimanje krsta. 
Kada sam bio mlad hrišćanin, bio sam u jednoj zajednici gde za vreme šest godina koliko sam boravio tamo nisam čuo nijednu propoved o krstu. Onda sam otišao u drugu zajednicu gde se govorilo o uzimanju krsta, ali ga niko nije uzimao i niko nije ni znao šta to znači! Bio je to samo lep izraz – „uzimanje krsta“. To je kao neka teška engleska reč čije značenje ne znaš, a kada je čuješ ne pogledaš u rečnik, nego misliš da je ‘to’ značenje, a ustvari to nije pravo značenje. Primetio sam da je za mnoge hrišćane uzimanje krsta upravo tako!


Šta znači mrziti svoju dušu (svoj život)?


Želim da vam pokažem stih iz Jovana 12. Jovan 12:25, Isus je rekao… I da vam kažem, teško ćete čuti propoved o tome: „Ko ljubi dušu svoju, izgubiće je, a ko mrzi dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni.“ (U engleskom prevodu umesto reči „dušu svoju“ stoji „život svoj“). 
Izazivam vas da pronađete službu o ovome na internetu ili na televiziji. Jako retko. Skoro je nemoguće naći nekoga da propoveda o ovom stihu, zato što ljudi ne vole da čuju šta je Isus govorio. I želim da vam kažem nešto, od svih Isusovih izjava, izjava koja se najčešće ponavlja u četiri Evanđelja – čak sedam puta – jeste ova izjava! Da li ste iznenađeni što je đavo učinio da je većina ljudi potpuno ignoriše!? Prirodno. Ako je to Isusova izjava koja je Svetim Duhom ponovljena sedam puta u četiri Evanđelja, više nego bilo koja Njegova izjava, možete biti prilično sigurni da će đavo raditi na tome da ljudi ne budu upoznati sa njom. „Moraš se nanovo roditi.“ Isus je to rekao, ali nije zabeleženo toliko puta kao ovaj stih. Zar niste čuli mnogo propovedi o tome da se moraš nanovo roditi? To je jako važno, ali se nalazi samo u jednoj glavi, Jovan 3. Ali, ova izjava se nalazi u svakom Evanđelju, u različitim oblicima. 
Šta to znači mrziti svoj život? U originalnom grčkom jeziku na kojem je Novi Zavet napisan, postoje različite reči koje se odnose na naš fizički život i naš duševni život. Znate, mi imamo fizički život, a imamo i duševni život, i objasniću razliku između ta dva života. 
Fizički život, kao što razumemo, jeste naše fizičko telo. Kada se fizički umre, telo se sahrani u grob. I, On ne govori o tome da mrzimo svoj fizički život. Mislim, nemoj hraniti svoje telo, nemoj se kupati, zapusti svoje fizičko telo…On uopšte ne govori o tome. Ne treba da mrzimo svoje fizičko telo. Treba da se staramo za njega. Ono je hram Svetog Duha! Kako bi On mogao da ti kaže da uništiš hram Svetog Duha? Kako On može reći da mrziš hram Svetog Duha? Tvoje telo je Hram Svetog Duha! Ja neću da mrzim svoje fizičko telo. Ustvari u poslanici Efescima 5 kaže da niko ne mrzi svoje telo, svoje fizičko telo. Niko! Kaže da su muževi dužni da ljube svoje žene kao svoja tela! Svako voli svoje telo. 
Dakle, ovde nije reč o tome. On govori o našem duševnom životu. I jednom kada ovo razumes, razumećeš da uzeti krst jeste usmrtiti taj duševni život. Mrziti taj duševni život! I stvar je tome, pošto volim svoj duševni život, ja se uvredim kada me neko opomene. Video sam mnoge ljude u našim skupštinama koji sede tu 20 – 30 godina, a ipak se još uvek vređaju. Braća i sestre! Vređaju se! Zasto? Zato što nikada, 30 godina, nisu razumeli šta znači mrziti svoj duševni život. Da, čuli su o krstu. čuju o krstu, kao što sam rekao kada čuješ neku englesku reč i pretpostavljaš da je razumeš, a ne, ne znaš je! I ja vam kažem da je to razlog nedostatka duhovnog napretka, jer kada idemo putem krsta tada naš kapacitet raste. Znate, kada deca rastu telom, njihov um počinje da se razvija, na isti način naš duhovni kapacitet od trenutka kada smo nanovorođeni mora da se širi! To je u početku kao mala čaša, gde možemo imati malo vode. I čak ako si ispunjen Svetim Duhom, to je samo puna čaša. Bog želi da dođe do veličine vedra, do veličine kade, do veličine jezera, do veličine reke i konačno do veličine mnogo reka koje su pune! Dakle, punina Svetog Duha je nešto što kontinualno treba da doživljavamo u sve većoj meri, ali taj kapacitet će rastiti jedino ako znaš šta znači uzeti krst svaki dan, ako znaš šta znači mrziti svoj duševni život! 
Ako ja mrzim svoj duševni život, ja se nikada neću uvrediti! Nije važno ko mi je i šta rekao, ili ko nije nešto rekao. Ima ljudi koji se uvrede što se nisi rukovao sa njima! Ja se pitam da li su to nanovorođeni ljudi! Ima neki ljudi koji se uvrede što im se nisi nasmejao u nedelju ujutro. Vi mislite da su takvi ljudi nanovorođeni? Nemaju oni pojma o hrišćanstvu! To su neobraćeni ljudi, prekrečeni religijom, i sede u skupštini. 
Dobiti pobedu nad vređanjem jeste zabavište i želim da kažem svima vama u Isusovo ime – ako se vređate vi ste još u zabavištu. I mnogi od vas nisu izašli iz zabavišta, treba to da kažem. Lično sam video ljude koje se vređaju, a u skupštini su 20-30 godina. Oni su u zabavištu! Znate, pojavi se potištenost na njihovim licima kad ih opomenete ili kada čuju nešto loše o sebi, a tako su srećni kada neko kaže nešto dobro o njima. U zabavištu su! Vole svoj duševni život! Vole čuti kada ih ljudi slave! Znate, ako volite da čujete pohvale o sebi, još ste u zabavištu! Vi ne mrzite svoj duševni život! čovek koji je usmrtio svoj duševni život, njega nije briga ako ga ljudi hvale i ne vređa se ako ga ljudi kritikuju. 
I ja ću vam reći nešto, ja sam bio opominjan u svojim mlađim danima mnogo više nego iko od vas u celom vašem životu. I odlučio sam da ću umreti. Ljudi su me nazivali gorim imenima nego ikoga od vas. Stavite zajedno sva loša imena kojim su vas ljudi nazvali, mene su nazvali još gore od toga. Nije me to uznemirilo! Ljudi su me hvalili više nego ikoga od vas, i kod mene nije bilo promene jer znam da su njihova mišljenja pogodna za kantu za smeće. Znam da samo Božije mišljenje o meni jeste ono što je važno. 
Dakle, ja cenim njihove reči podrške, ne prezirem ih, ne pokušavam praviti neku veštačku poniznost kada mi neko dođe i zahvali, ili me podrži. Ja prihvatam, ali znam u dubini svog srca, Božije mišljenje je ono što je važno. Ti možeš dati priliku ljudima, znaš, da iskažu svoju podršku, ili ako ti poklone nešto uzmi, ali nemoj to uzeti srcu i početi da misliš kako si predivan čovek zbog toga. O ne! 
Pošto naš duševni život nije omržen i usmrćen, zato imamo toliko mnogo problema u našem hrišćanskom životu. I kažem vam, iz tog razloga ste tako često obeshrabreni. Iz tog razloga ste depresivni. Ja sam bio takav! Znate, pre 35 godina, bio sam jako u depresiji, jako često! Mnogo više nego većina vas, svakako. I reći ću iskreno istinu pred Bogom danas, više nikada nisam u depresiji ili u obeshrabrenosti. Nikada! Nije važno šta se desilo ili šta se nije desilo. Nisam obeshrabren čak ni kada me uhapsi vlast i budem zatvoren zato što mrzim svoj duševni život. Odlučio sam još mnogo ranije, jer sam znao da neću moći slediti Isusa ako ne mrzim svoj duševni život. Nije dovoljno samo biti ispunjen Svetim Duhom, ja moram… Ako ne tražim, ako ne mrzim svoj duševni život, ovde kaže: „Ko ljubi dušu svoju, izgubiće je“. Ko voli svoj ugled. Zašto si uznemiren ako je tvoj ugled zanemaren, ako je neko rekao nešto loše o tebi? Zato što voliš svoj duševni život! Ako na tebe u potpunosti ne utiče kada ti neko kvari ugled, tada mrziš svoj duševni život! I Bog dopušta da se mnoge stvari dese u našem životu da bi nam pomogao da mrzimo naš duševni život, ali mi se borimo protiv toga i ne shvatamo da se borimo protiv Boga! Mi se ne ponižavamo pod silnu Božiju ruku i tako On ne može da nas uzvisi. 
Biblija kaže u 1.Petrovoj 5:6 – „Ponizite se, dakle, pod silnu ruku Božiju, da vas povisi kada dođe tome vreme“. Ja hoću da budem povišen! Ne želim da budem uzvišen da postanem neki kralj, predsednik ili čak da budem uzvišen u skupštini i dobijem neku titulu časti, ili da me drugi smatraju za proroka. To mi ništa ne znači, znači mi isto toliko koliko apsolutna nula. Ali hoću da budem uzvišen od Boga nad grehom, nad mojim sebičnim životom, nad Sotonom, nad depresijom, potištenošću, obeshrabrenjem, ljubomorom, nad svim tim! Hoću da budem uzvišen nad svim tim stvarima! To je ono u čemu želim da budem uzvišen. I Biblija kaže da će te Bog uzvisiti ako se poniziš pod Njegovu silnu ruku, a ta silna ruka jesu te situacije kroz koje On obara moj ugled. On će dati da me ljudi povrede i da govore zlo o meni – i ja se ponizim i kažem: „Bože, to nije taj čovek, to nije Juda Iskariotski – to je časa koju mi je Otac poslao, zar da je ne pijem?“ Kaži to! Sledi Isusa! Ne gledaj ljude govoreći: „Onaj mi je učinio ovo ili onaj mi je učinio ono. Onaj je obećao da će uraditi ono i nije uradio“. NE, mrzi svoj duševni život i reci: „To je čaša koju mi je Otac dao da pijem i ja ću je piti.“ Ako vidiš Judu Iskariotskog, bićeš kao Petar i uzećeš mač i posećeš tog čoveka. I znaš, kada se namrštiš na nekoga ko je govorio loše o tebi, to je kao uzimanje mača i zamahivanje na njega! To je ekvivalent sečenja uha mačem. Da li možeš da se nasmeješ nekome ko je govorio loše o tebi? Ja mogu. Iskreno kažem, ja mogu – zato što mrzim svoj duševni život. 
To nije velika stvar. Šta više, Isus je rekao: „To moraš raditi svaki dan ako želiš da me slediš.“ Ja hoću da sledim Isusa. Mnogi od nas poje „Odlučio sam da sledim Hrista“, ali ustvari nećemo da Ga sledimo. I želim svima vama da kažem, vama koji imate uho da čujete, nadam se da imate, ali ne mislim tako jer propovedam u ovoj skupštini trideset godina i otkrio sam da mnogi ljudi ovde sede i ostaju isti, i to mi dokazuje da nemaju uho da čuju. Ali, verujem da neki od vas imaju uho da čuju i hoću vama da kažem koji imate uho da čujete – ako zaista hoćete da sledite Isusa, ako ste mladi, molim vas da ovo shvatite ozbiljno i odlučite: „Gospode, želim da Te sledim, ali ne samo u pojanju. Ustvari znam da Te neću zapravo slediti sve dok ne omrznem svoj duševni život svaki dan.“ 
Svaki dan imam mogućnost! Ako mi danas neko učini nešto ili ne učini što sam očekivao da će mi učiniti, imam mogućnost da umrem sebi ili da mi bude žao: „O, nije se pobrinuo za mene“ ili „Nije mi lepo govorio“. Takođe ću imati mogućnost da se ushitim kada neko kaže nešto lepo o meni. Ah, tada se lepo osećam. To su mogućnosti koje možeš imati danas i svaki dan u kojima trebaš umreti. Ako umreš pronaćeš večni život, kaže ovde. Ja želim da dobijem večni život. Želim da sačuvam svoj život za večni život. Hoću da sačuvam ovaj duševni život za vekovečnost, a ne za privremeni život na ovoj zemlji. 
Da li čujete puno propovedanja o ovome danas? Sedam puta u četiri Evanđelja. Nemam sad vremena da vam sve pokažem. čitajte, Matej 10, Luka 9…Puno mesta gde se ovaj isti izraz nalazi u raznim oblicima. „Onaj ko izgubi svoj život – to jest svoj duševni život –dobiće ga“.

 

Drvo poznanja dobra i zla

Sad hoću da se vratimo u 1.Mojsijevu 2 da vidimo nešto. Znate tu priču o dva drveta. Šta ta dva drveta simbolišu? Jedno je život samozavisnosti, a drugo je život zavisnosti od Boga. U osnovi, to je ono što ta dva drveta simbolišu. Poznanje dobra i zla. Kada mi dođe znanje! No ti možeš reći, šta je loše u poznanju dobra i zla? U suštini, ništa loše nema u poznavanju dobra i zla. Zar ne želimo da naša deca poznaju šta je dobro, a šta zlo? Da nije dobro stavljati kamenje i blato u usta i da je dobro jesti dobru hranu? Zar ne znamo da, kako odrastamo, treba da uvežbavamo stvari koje su dobre za nas i da je školovanje dobro za nas. Mislim na te stvari, šta je loše znati dobro i zlo? Ovde je opasnost da ne tražim Boga u mom poznanju dobra i zla, nego tražim za sebe da znam šta je dobro i zlo. I ako hoćeš da znaš koji televizijski program je dobar a koji loš, možeš ili zavisiti od svoje vlastite pameti, ili možes zavisiti od Boga. Ja zavisim od Boga zato što ne znam. „Gospode, ja želim da mi daš svedočanstvo u mom duhu kada gledam nešto ili čitam knjigu, da li Ti osećaš da je to dobro za mene.“ Ako osetim svedočanstvo u mom duhu da to nije dobro za mene ja odbacujem. Možda će to izgledati vrlo dobro za drugog hrišćanina. Neka radi to i neka upropasti sâm sebe ako tako hoće. Dobro, ali ja neću odabrati to! 


Slobodno ili korisno

Vidite, postoje dva nivoa življenja hrišćanskog života. Čitate to u 1 Kor. 6:12. Dozvolite mi da vam to pokažem. U 1.Kor. 6:12 kaže: „Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist…“ Ovde je još jedna poruka (koja je povezana sa temom) koja nedostaje u današnjem hrišćanstvu! Da li ćete odabrati samo ono što je slobodno ili ćete od stotinu ’dozvoljenih’ stvari izabrati deset stvari koje su korisne? To znači biti duhovan hrišćanin. Dozvolite mi da ponovim – može biti stotinu stvari koje su pravedne i ispravne i dobre. Od svih, možda su samo deset stvari koje su korisne. I ako ceo život izabiraš što je korisno, a ne samo što je slobodno, postaćeš duhovna osoba! Ali ako nastaviš da postavljaš ovo pitanje: „Šta je slobodno, a šta nije?“…
Ustvari, mnogi mladi postavljaju to pitanje: „Šta je dopušteno, a šta ne?“ Kada imamo pitanja i odgovorie, često pitanje je ovo: „Šta ima loše u ovome?“ Drugim rečima, oni pokušavaju da nađu graničnu liniju između onoga što je dobro i onoga što je loše. 
„Koja je granična linija?“ Oni su kao deca koja stoje na železničkom peronu i takmiče se ko će stati najbliže ivici perona dok voz prolazi. Ja nisam u tom takmičenju. Kažem: „Ti možes pobediti u tom takmičenju, ali ja ću stajati malo podalje. Ja nisam u takvom takmičenju kao mala deca.“ 
Ili mala deca koja stanu do ruba litice i kažu: „Ko može stati najbliže rubu litice?“ Ili neki mladići koji se takmiče u zapadnim zemljama gde voze auto brzo jedan prema drugom i kažu: „Ko će se izmaknuti prvi?“ Oni tu igru zovu „piletina“. Svakako, mi u Indiji je igramo sve vreme na ulicama 🙂 Divna stvar je da nemamo toliko mnogo saobraćajnih nezgoda kao oni koji igraju tu igru na zapadu. “Ko će se prvi izmaknuti?“ Ja nisam u toj igri. Znate, šta mogu maksimalno da uradim, a da ne padnem u greh?! Nisam zainteresovan! Ja želim da pronađem način kako bih bio što dalje od greha! Koliko dalje mogu da stanem od ruba provalije! 
Slobodno i korisno! Svi mi živimo u jednom od ta dva nivoa, ukoliko ste nanovorođeni naravno. Ako niste nanovorođeni, onda idete na ono što nije slobodno i koje je u potpunosti nizak nivo. Ali, ako si nanovorođen i odlučan da su neke stvari loše i da ih nikada nećeš činiti, takođe ima puno dobrih stvari. Da li znate da možete potrošiti 24 časa dnevno bez greha, bez činjenja greha, a činiti puno dobrih stvari – i nikada ne postati duhovan?! Zato što od svih stotinu slobodnih stvari nisi izabrao deset korisnih stvari. I razlika između tebe i drugog hrišćanina koji je uzrastao za pet godina jeste u tome što je u tih pet godina izabirao stvari koje su korisne! Konsistentno! On je izabrao da potroši svoje vreme, novac, energiju, znanje i mudrost za ono što je korisno. Svakako, ti nisi činio zlo! Potrošio si vreme za činjenje čitavog mnoštva slobodnih stvari i kažeš: „Pa šta sam uradio loše?“ Ne, nisi ništa loše radio, ali takođe nisi ni duhovno rastao zato što nisi uzeo krst! Tvoj duševni život ima tako mnogo interesa! Moj duševni život ima mnogo interesa i ako ne bih usmrtio neke od njih, nikada ne bih postao Hristov učenik. Postoji mnogo stvari o kojima volimo da razgovaramo, ali ja nemam vremena za njih. Postoji puno stvari u kojima bih mogao potrošiti vreme, ali nemam vremena za njih. Zato je Biblija postala toliko zanemarena kod mnogo ljudi! 
Dakle, nije dovoljno čistiti se samo od telesne nečistote. Treba isto da se čistimo od poganštine duha! Znate, u Starom Zavetu oni to nisu mogli raditi. Tamo nije bilo pitanje o slobodnom i korisnom! U Starom Zavetu je bilo odsečno jasno – ispravno i pogrešno. Nešto je ispravno, a nešto je pogrešno. Ali u Novom Zavetu nakon što je sišao Sveti Duh, On nas uči da živimo kao Isus gde ne samo da činim ono što je slobodno, nego hajde da ponovim, od stotinu stvari izabiram onih deset koje su korisne zato što nemam vremena za sve drugo!
Vidite, ona Mojsijeva molitva u Psalmu 90. Psalam 90:12 – divna molitva. To je jedini Psalam koji je Mojsije napisao u knjizi Psalama. Kaže u stihu 12 – „Nauči nas, Gospode, tako brojati dane naše da bismo ti poklonili srce mudro.“ Ili kako neki prevod kaže „da bismo primeniti svoja srca na MUDROST“. To znači činiti stvari koje su najmudrije! To znači izabrati drvo života. 


Drvo života

Vidite, drvo poznanja dobra i zla pokazuje mi samo dve kategorije – dobro i zlo. To je sve! Drvo poznanja dobra i zla mi neće reći koje su korisne stvari, među silnim slobodnim stvarima! Dakle, kada živiš po poznanju dobra i zla tvoj razum kaže: „Da li je ovo ispravno? Da li je ovo pogrešno? Ovo je ispravno, savest me ne uznemirava u tome. Radiću to.“ Možeš živeti tako i biti dobar hrišćanin, ali nikada uzrastiti duhovno, zato što živiš po principu ‘ispravno – neispravno’, ‘dobro i zlo’. 
Ali, drvo života je u potpunosti drugačije! Tamo čekaš na nalog Svetog Duha i od stotinu slobodnoh stvari, On će ti možda reći da izbaciš devedeset iz svog života! Zato što Sveti Duh kaže: „Slušaj, imaš samo jedan život. Nemaš vremena da činiš onih devedeset drugih stvari. Ako ih činis, promašićeš Božiju volju!“ 
Mislim, uzmimo Isusov život. Zar ne mislite da je mogao uzeti odmor i otići da vidi Rim?! Glavni grad sveta! Bili su tamo ljudi koji su mu davali dovoljno novaca i On je mogao kupiti kartu i otići u Rim. Šta bi u tome bilo pogrešno?! On ni od koga nije tražio novac. Ljudi su mu davali novac! Zašto nije otišao za Rim? On ne bi zgrešio u Rimu. Isus ne bi zgrešio ni na jednom mestu na svetu. Ali, On kaže: „NE, neman vremena za to zato što mi je Otac dao samo tri i po godine da dovršim svoju službu i ako iskoristim vreme tokom tri i po godine za druge stvari, nikada neću izvršiti Božiju volju.“ 
E sada, nemojte me pogrešno razumeti, ne kažem da ne smeš uzeti godišnji odmor. Mi imamo više od tri i po godine, mnogi od nas smo dobili 30, 40, 50 godina da izvršimo Božiji posao i ponekad nam je potreban odmor. Ustvari, Isus je rekao svojim učenicima: „Hodite na stranu i odmorite malo.“ Nama je potrebno to. Ono što kažem jeste da duhovan čovek u svemu traži Božiju volju! Ako uzme godišnji odmor, to nije zbog zabave, nego što mu je potreban odmor za telo. Potrebno mu je vreme kada će biti oslobođen obaveza. Ako potrebuješ neku vrstu rekreacije, to je zbog toga što treba da izbistriš svoj um da bi mogao da budeš oprezniji za službu Gospodu. Ja to činim. Ja ne čitam Bibliju sve vreme i ne molim se sve vreme. Potrebno mi je ponekad da izbistrim svoj um i da budem svež i sposoban! Baš kao što nam je potrebno spavanje. Nećemo biti budni sve vreme!
Dakle, nemojte me pogrešno razumeti, ali poenta je da u svemu tražimo Božiju slavu. Možda je ponekad korisno otići i odigrati neku igru. Ja vam kažem, igrati igre sa drugim vernicima izgradjuje puno međusobnog zajedništva – ponekad bolje nego kada sede u skupštini. Ja sam to video. Zajedništvo se mnogo izgrađuje kroz igru. Videli smo to na našem nedavnom omladinskom kampu. Zajednička igra ponekad donese veće zajedništvo nego sedenje na bogosluženju. Dakle, da li su zajedničke igre korisne? Naravno da jesu! 
Dakle, nemojte misliti da korisno jeste to „ispravno – pogresno“ razumevanje. ’čitanje Biblije – to je korisno’, ‘igrati igre – nije korisno’. TO JE LEGALIZAM! To ne znači biti vođen Svetim Duhom! Da li znate šta oni rade u Novom Jerusalimu? Dozvolite mi da vam kažem. U knjizi proroka Zaharije 8. Jedan od mojih omiljenih stihova. Zaharija 8 kaže… Tu se govori o Novom Jerusalimu (stih 4) „Ovaki veli Gospod nad vojskama“. „Revnujem za Sion velikom revnošću“ i stih 3 – „Vratih se u Sion i naselih se usred Jerusalima“. Kada Gospod bude nastavao u Jerusalimu, to jest kada bude utvrdio svoje carstvo na zemlji, šta će mladi momci i devojke raditi? Ti kažeš: „Postiće i moliti se!“? Ne! Stih 5 kaže da će se igrati! Možda će verovatno igrati kriket, a američka deca bejzbol, i neko će igrati nešto drugo i ja mislim da će im se Isus pridružiti! Da li možete to da verujete, ili mislite da će ih On pozvati na post i molitvu? Mi smo dobili pogrešne ideje o tome kakav je Isus. U Bibliji kaže da će se igrati na ulicama. 
Dakle, kada kažem ‘korisno’ nemojte uvek da mislite na te legalističke ideje: bogosluženja, molitve, postovi, čitanje Biblije… Neki ljudi koji ovo ističu jesu najtelesniji hrišćani koje sam sreo. 


Duh i duša su razdvojeni!

Hrišćanski život je izbalansiran život. Stvoreni smo kao duh, duša i telo. Ali postoji jedan deo našeg bića u koji ljudi u Starom Zavetu nisu mogli ući. 
Da vam pokažem to iz Jevrejima 4. čitamo u stihu 12. Želim da vas pitam, koliko vas razume ovaj stih? „Jer je živa Reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane…“ Taj deo znamo, ona je vrlo oštra, ali ovde kaže „…i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha…“ 
Da li znate da neki Hrišćani ne veruju da su duša i duh razdvojeni? Tu vidimo koliko ljudi mogu biti slepi. U 1.Solunjanima 5:23 kaže da je čovek duh, duša i telo – tri dela čoveka, baš kao što su tri osobe u Bogu. Bog je trojstvo – Otac, Sin i Sveti Duh i čovek je stvoren po Božijem obličju. Postoji trojstvo u čoveku – duh, duša, telo. Telo je ovaj deo koji vidimo. Duša je naša ličnost koja se sastoji iz našeg uma, naših osećanja i naše volje. Duh je još dublje od toga. Duh je taj deo u kojem imamo savest. Osoba može imati vrlo osetljivu dušu, a mrtav duh. Znači, savest joj je mrtva iako joj je razum vrlo briljantan. Duh je najdublji deo u čoveku i on je mrtav kod većine neobraćenih ljudi. Kod njih ima nešto malo savesti koja se nalazi – vrlo malo Božijeg obličja, ali većinom je mrtav. I kada se nanovo rodimo, duh je taj koji postaje živ i savest postaje osetljiva prema grehu. I Božija je namera da duh postaje više i više živ i da zagospodari nad celim telom! 
Ne treba da uništavamo svoju dušu! Ja ne verujem u uništavanje svog uma. Mnogo koristim svoj um za moj regularan posao u svetu i za proučavanje Biblije! Ali, moja duša i moja osećanja ne upravljaju mojim životom. Problem sa ljudima u svetu je u tome što njihov um upravlja njihovim životom. Ili, problem sa mnogim hrišćanima je u tome što njihova osećanja upravljaju njihovim životom. Ja sam bio takav u ranim danima svog života kada sam postao hrišćanin i kada nisam imao poznanje. Jedan dan sam se osećao lepo, a drugi dan sam bio u depresiji i moja osećanja su upravljala mojim životom. I moja osećanja su mučila i druge ljude koji su dolazili u kontakt sa mnom. Mnogi hrišćani su takvi. Jedan dan su potišteni, a drugi dan srećni – zato što nisu naučili da razdvoje između duha i duse. Nisu naučili da žive u duhu! Oni žive u duši! 


Život po duši ili život po duhu

Živeti po duši znači živeti u svom intelektu, živeti po svojim osećanjima. Kada živis po osećanjima, možes biti sâm depresivan, a možes i druge ljude dovoditi u depresiju! Kada Božija Reč razdvaja između duha i duše i kada naučim da živim po Duhu moj duh određuje kako će moja duša funkcionisati. I veličanstvena stvar u ovome jeste da će on početi da kontroliše i moje telo koje će postati zdravije! Božija volja je da naš duh gospodari nad našom dušom i telom. Slika toga jeste starozavetni šator od sastanka. Ako ste videli sliku šatora od sastanka, taj šator. Šator od sastanka jeste jedan veliki otvoreni sklop na otvorenom prostoru – jedan otvoreni sklop, okružen širokom tkaninom. To je slika koju svako može videti, a to je slika našeg tela koje svako može videti. I unutar toga sklopa bio je pokriven šator, a taj šator je imao dva dela koji jesu ilustracija duše i duha. Prvi deo je ilustracija duše, a drugi deo (svetinja nad svetinjama) jeste ilustracija duha. I to je bio Šator od sastanka Božijeg koji simboliše telo, dušu i duh. I taj duh jeste svetinja nad svetinjama ispred koje je bila gusta zavesa, a ta gusta zavesa jeste ilustracija vaše volje! Vaša jaka volja koja ne pristaje da bude pocepana. To se vidi u malom detetu kako je tvrdoglavo. To je jaka volja. Iz tog razloga, jedna od najvažnijih stvari koje moramo uraditi sa malom decom jeste da slomimo tu tvrdoglavu volju, ako želite da odrastu i postanu duhovni dok su mladi. 
Da li ste čuli onu priču o malom dvogodišnjaku čiji otac mu je rekao: „Sedi“? On je odgovorio: „NE, neću da sednem“. Otac je rekao: „Sedi dole!“ „NE!“ Tako je otac uzeo prut i rekao: „Sedi dole!“ Dečak je seo dole i rekao: „Tata, ali ja još stojim u sebi!“ Sada je pitanje kako da dobiješ da dete ’sedne u sebi’. To je teško! Možeš uzeti prut i dobiti da dete sedne ’spolja’, ali da ipak iznutra odvažno stoji. I jednog dana, kada bude 18-19 godina, neće ni ‘spolja’ hteti da sedne, nego će samo odvažno da ti se unese u lice i kaže: „Gledaj svoja posla!“ Ta volja je kao ona gusta zavesa. Niko to nije razumeo u Starom Zavetu. A iza te zavese bila je svetinja nad svetinjama gde je Bog nastavao. To nas uči da ako naša volja ne bude slomljena, nikada nećemo ući u zajedništvo sa Bogom. I želim da kažem svima vama koji imate jaku, tvrdoglavu volju, bilo da si muž ili žena ili bilo ko – ako ne dozvoliš da Bog slomi tu volju, tako nikada nećeš moći da uđeš u svetinju nad svetinjama’. NIKADA NEĆEŠ IMATI ZAJEDNIŠTVO SA BOGOM! IMAĆEŠ RELIGIJU, KAO ŠTO JE MNOGI HRIŠĆANI IMAJU, ali zajedništvo sa Bogom jeste najveličanstvenije iskustvo koje jedno ljudsko biće može imati! Da li znate šta je rezultat zajedništva sa Bogom? Biblija kaže u Psalmu 16:11 „Obilje je RADOSTI pred licem Tvojim!“ Da li znate gde je punina radosti? Nije u seksu, nije u novcu, nije čak ni prilikom slavljenja – ona je u Njegovoj prisutnosti! I ti možes imati tu radost čak i ako ne znaš uopšte da pojiš. Ako ne znaš da otpojiš tačno ni dve note, nema veze AKO JE TA ZAVESA POCEPANA! 
Da li znate šta se desilo kada je Isus umro? Zavesa se pocepala od vrha do dna, simbolišući šta? Da je Isus trideset i tri godine dozvoljavao svome Ocu da lomi Njegovu volju, kao čoveka! I Isus je govorio: „Ne moja volja Oče, nikada moja volja, jedino Tvoja volja“ – i zavesa se pocepala. I iz tog razloga je Isus imao zajedništvo sa Ocem sve vreme! Vi mislite da možete da imate zajedništvo sa Ocem samo zbog lepih trenutaka slavljenja i obožavanja, a znate da to neće dugo trajati! Kada se vratiš sa tog sastanka, popodne si se već ‘vratio sebi’! 
ZAVESA TREBA DA BUDE POCEPANA! Sve te vrste emocija su u svetinji – u duši. U duši su, a mnogi ljudi to ne razumu! Ono što mnogi ljudi nazivaju krštenje Svetim Duhom jeste ustvari duševno krštenje i MI MORAMO RAZLIKOVATI ’DUŠEVNO KRŠTENJE’ OD KRŠTENJA SVETIM DUHOM! Krštenje Svetim Duhom će rascepiti tu zavesu i postaviti te u život po Duhu – u zajedništvo sa Ocem!  
Zato je to usko povezano sa krstom. Biblija kaže da je Sveti Duh vodio Isusa do krsta! Da li ste pročitali taj stih? Jevrejima 9. Vidite ovaj stih, Jevrejima 9:14. Molim vas pronađite u vašim Biblijama ako hoćete da je upoznate. Ako želite da ostanete u neznanju, molim vas samo slušajte mene, a ako hoćete da budete bliski sa Biblijom, pronađite stih u vašim Biblijama. To je jedan razlog zaštu mnogi ljudi ostaju u neznanju. Jevrejima 9:14, srednji deo stiha, „…koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu.“ Da li znate kako je Isus prineo sebe Bogu na krstu? Silom Svetoga Duha! 


Odricati se svoje samovolje – smrt duševnom životu!

Sveti Duh će te voditi do krsta. čak i danas! Vodiće te do krsta znači da će te voditi do cepanja zavese. On će te voditi u zajedništvo sa Ocem. Zavesa je već bila pocepana – zajednica sa Ocem je otvorena, ali ti se moraš opredeliti za taj PUT. To nije ’jednom zauvek’ događaj za tebe! U Jevrejima 10:19 i 20 kaže: „Imajući dakle slobodu braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista“ (znači u svetinju nad svetinjama), „…PUTEM novim i živim…“ Ne vratima! Nadam se da znate razliku između VRATA I PUTA! Kroz VRATA prođem za trenutak, a PUT je nešto što traje ceo život. I ovde zavesa nije nazvana vratima, iako izgleda kao vrata – TO JE PUT KOJI JE ISUS UVEO ZA NAS KROZ ZAVESU, KOJA JE NJEGOVO TELO. I kad god čitate reč ‘telo’ u vezi sa ovim, ona uvek znači samovolja. Kada kažemo da je Isus imao telo, to znači da je imao svoju sopstvenu volju koju je odbacio! Jovan 6:38 kaže da se On odricao svoje volje celog svog života! U Getsemanijskom vrtu se odrekao svoje volje. To je bilo cepanje zavese.
Vi ste čuli mnogo stvari ovog jutra. Nadam se da ćete ih primeniti na svoj život. Ovo je zavesa koja se rascepila u Hramu – Isusova volja je bila slomljena, tako da vi možete ući u zajedništvo sa Ocem, i ovo je mene naučilo! Zahvalan sam Bogu što sam razumeo pre mnogo godina da mogu imati zajedništvo sa Ocem bez odlaska na skup slavljenja i obožavanja – odricanjem svoje volje, uzimanjem krsta svaki dan, govorenjem NE mojoj volji. Kada neko nešto uradi nasuprot moje volje i ja se uklonim i kažem: „Uredu, radi na tvoj način.“ Znate, nešto mi se desi – dobijam zajedništvo sa Ocem. Otac je radostan kada se odreknem svoje volje. 
Koji je razlog svih sukoba između žene i muža u mnogim domovima? Reći ću vam. To su dva jaka čoveka! Jak muž i jaka žena. Niko ne predaje svoju volju. Tada je zavesa već tu, nema zajedništva sa Ocem i to je sukob, sukob, sukob! Ako se jedan od njih odrekne svoje volje, tada će u najmanju ruku biti mir u tom domu. Ako se oboje odreknu svoje volje, tada će biti zajedništvo. Zajedništvo je više nego sâm mir. Mir je tamo gde je jedan od supružnika tvrdoglav, a drugi se odrekao svoje volje. Zajednica je tamo gde su se oboje odrekli svoje volje – gde su oboje uzeli krst! 
ISTO TAKO JE I U SKUPŠTINI! I u vođstvu skupštine možete imati dvojicu jakih starešina. Dobro je biti jak. Skupštini su potrebni jaki ljudi. Za vođstvo joj nisu potrebni slabići i oni koji brzo odustaju. Trebaju nam jaki ljudi, ali koji znaju da se odreknu sopstvene volje. Ako imate dvojicu jakih starešina i jedan je voljan da se odrekne svoje volje, tada imate mir. Ako su obojica voljni da se odreknu svoje volje – imate zajednicu! To je način za izgradnju skupštine! I ako ostali u skupštini budu sledili njihov primer imaćete blagoslovenu skupštinu i zajedništvo će rastiti i rastiti. Niko se neće vređati zato što će svi u svemu videti mogućnost da umiru sopstvenoj volji i oni će znati da svaki put kada se zavesa ukloni, imaće zajednicu sa Ocem. 
Zato nam treba svetlo u vezi sebe! Ja vam iskreno kažem i vi to znate. Mnogi koji me poznaju znaju da sam vrlo oštra osoba. Bog me je takvog načinio, ali ono što vi verovatno ne znate jeste da sam mnogo puta učio da se odreknem svoje volje – zato što želim zajednicu sa Bogom! To mi je jako važno! Radije bih ostavio sve na svetu i nemao svoj put u bilo čemu, da bih mogao imati zajednicu sa Bogom. 
Vrednujte to braco! Ako vrednujete svoju sopstvenu volju i želite svoj vlastiti put više nego zajednicu sa Bogom – Bog će to videti! Imaćete svoj vlastiti put, ali ćete izgubiti zajednicu sa Bogom. I mnogo puta u vašem životu izgubićete zajednicu sa Bogom i u vašoj skupštini i u vašem domu. Nemojte iznova praviti tu grešku. Zajedništvo sa Bogom je najveličanstvenija stvar na celom svetu! Radost dolazi kroz zajedništvo sa Bogom. 
Ono što mnogi ljudi nazivaju radost jeste površinska emocija. Emocija je deo duše. Mnogo puta to osećanje koje imaš kada pevaš dirljive duhovne pesme… znate pojanje: „Biću razapet, patiću i umreti. Ali glas sa neba mi kaže: Pusti ih, uzmi mene umesto njih!“ O, to me pokreće! Ili kada čujem: „On nije imao suze za svoje sopstvene žalosti, nego vlažne kaplje krvi za moje žalosti“. To me dira! Ne kažem da treba da ubijamo naša osećanja. To me pokreće. Ja plačem kada razmišljam o Hristovim patnjama, ali znam da duhovnost ne dolazi kroz suze. Duhovnost dolazi odbacivanjem moje vlastite volje. Mnogi ljudi se pokrenu za vreme slavljenja i zahvalnosti, a nekon toga izađu iz skupštine potpuno isti! Kao što su se celog života svađali, oni se isto svađaju u nedelju posle podne sa svojim muževima i ženama, iako kažu da su imali veličanstveno vreme slavljenja i obožavanja! TO JE PREVARA!
To je prevara koja najviše vlada u današnjem hrišćanstvu. Vi možete slušati ovakvu poruku i pokrenuti se i kazati: „čoveče, razumeo sam sada tajnu duhovnosti!“ A da li si? Videćemo sledeće sedmice. Traži od svoje žene ili muža da ti kaže da li si razumeo tajnu duhovnosti! Ne ove sedmice. Ove sedmice smo svi duhovni. Izgledamo vrlo sveto. To će biti tamo naredne sedmice kada ćemo biti iskušavani – na našim radnim mestima, u našim domovima, kada stvari idu pogrešno, kada stvari ne idu onako kako želite… Tog dana ćete otkriti da li ste razumeli da se ponizite se pod silnu Božiju Ruku i otpustite vaš duševni život. Neka bude usmrćen, neka umre – da bi se mogao pojaviti drugi život – VASKRSLI ŽIVOT, ISUSOV ŽIVOT. To je put hrišćanstva – istinskog hrišćanstva. I onaj koji ga je pronašao, našao je tajnu neprestane radosti – neprestanog pobeđivanja! Pronašao je tajnu dodira sa Bogom – Bogom koji može rešiti svaki problem. On je uvek u trijumfu! Kako mislite da bi inače Pavle mogao reći u 2. Korinćanima 2:14 – „Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobedu u Hristu Isusu.“ čitao sam takve stihove i rekao: „Gospode, postoji tajna koju ima čovek, kao što je Pavle, koju ja još nisam otkrio.“ I bio sam rešio da je otkrijem, a tada mi je Gospod pokazao PUT KRSTA. Kada sam se molio za krštenje Svetim Duhom, iako sam bio mladić, Gospod mi je naznačio PUT KRSTA. Put krsta je odgovor za sve! Smrt duševnom životu! Smrt tom ‘adamskom’ životu. 
Kada je Adam odabrao drvo poznanja dobra i zla, odabrao je duševni pre duhovnog života. „Hoću da razvijam svoju dušu“. Danas ima u svetu ljudi koji se duševno toliko mnogo razvijaju – bezbožni ljudi. Hipnotizam! Toliko razvijaju duševni život da mogu hipnotisati ljude. Potčinite im se i hipnotišu vas toliko da vam mogu čak i ruku odseći i da ne osetite nikakav bol. To je duševna moć. čuo sam za ljude koji mogu saviti čeličnu kašiku samo snagom svog uma! Da li možete da verujete ovo? Ljudi koji mogu pokretati fizičke predmete snagom svog uma. Zadivljujuća je moć uma! Ne tražim da razvijate sve ovo, samo kažem da je to ono što je Adam izabrao – put razvoja duše, a joga i hinduizam i budizam imaju mnogo toga u sebi, i na nesreću mnogi hrišćanski propovednici. 
Pošto nemate mnogo mudrosti, možda to ne znate, ali ja mogu to videti kada gledam neke od tih ljudi na hrišćanskim televizijama. Ja mogu da videm – to je duša! To nije Duh. Znate, to pažljivo odabrano isticanje u načinu govora da bi pokrenuli vaše emocije! Postoje tehnike koje su propovednici razvili – nežno sviranje muzike dok upućujem poziv, i ljudi se pokrenu i pevaju sporo. Oni pokreću emocije ljudima i koriste pouzdano isticanje kada vam govore: „Dođi Isusu. Radi ovo’. Znate tu vrstu radnji? Da li ste čuli za to? Ako gledate te TV programe videćete. To je sve duša! To nije normalan način govora! On ne razgovara sa ženom govoreći: „Kako si draga?“. Oni ne razgovaraju tako sa ženom. To rade da bi vas prevarili! Treba da govorimo normalno. Da li vi mislite da je Isus govorio drugačije dok je propovedao? On je govorio apsolutno normalno. Kad god osoba govori u drugačijem tonu, znate da je čovek neprirodan. To je sila duše, da pokreće ljude! I zato što ti propovednici znaju da 99% ljudi koji sede jesu duhovno glupi, da ne mogu razlikovati između duše i duha i da ne mogu razlikovati između emocija i Svetog Duha, oni će svi to progutati. „čoveče! Brate, da li si čuo ovog čoveka?“ Ja kažem: „Da, čuo sam obilje takvih ljudi kao što je on“. 
Sila Svetog Duha je skroz drugačija. Kad god slušaš čoveka, zapitaj se da li bi Isus tako govorio. Videli ste te ljude koji nose mikrofon i hodaju tamo-vamo po bini? Zato smo u našoj skupštini napravili toliko male bine da ljudi nemaju prostora da se šetaju okolo. Automatski smo eliminisali sve te propovednike. Oni trče okolo samo da bi podigli vaše emocije, a na drugim mestima imaju bubnjeve, znate, da lupaju, i sve brže i brže, lupaju sve više i više, i konačno, „Duh je došao“. Šta je to? To je prevara! To je „duševno krštenje“ koje je postalo falsifikat duhovnog krštenja! Osećanja! Zato kažem ljudima, na svako iskustvo koje si imao prilikom emocionalno napetog sastanka stavi veliki upitnik. Ako si išao na takozvano krštenje Svetim Duhom na neki emocionalno uzbuđujući skup, ono što si verovatno dobio jeste duševno krštenje. 
Možda si govorio jezike? Ima muslimana koji ’govore jezike’, ima budista koji ’govore jezike’, pa šta? Ja sam čak čuo čoveka koji je govorio jezike, a kada je demon isteran iz njega prestao je da ’govori jezike’! Demon ’govori jezike’. A, takođe postoji i originalno govorenje jezika. Originalni jezici nas usavršavaju! To nije ponavljanje 3-4 besmislice, napred-nazad, napred-nazad za 3-4 minuta. NE! To je jezik! I znate razliku između jezika i bebinog govora. Puno toga što čujem u javnim ’govorima jezika’ jeste samo bebin govor. „Aba-dara-bara-ra-ra“ – šta je to? Ti to možeš napraviti jezikom. Ali oni zaluđuju ljude, nalevo i nadesno! A jezici imaju primarni značaj za našu privatnu komunikaciju sa Bogom. Predviđeni su da nam pomognu zbog ograničenja našeg uma u našoj komunikaciji sa Bogom. Zato to Isusu nije nikada trebalo! Zašto Isus nije govorio jezike? Zato što nije imao ograničenje uma u svojoj komunikaciji sa Ocem. To je privremeni dar koji nam je Bog dao zato što je greh osakatio naš um i učinio ga sakatim i ograničenim. Privremeni dar koji nam je dao Bog na zemlji za komunikaciju sa Ocem – veoma korisno! Ali to je primarno za komuniciranje sa Ocem, i zato kada odete u Nebo nećete govoriti jezike u večnosti! Neće vam trebati! 
Mi moramo razumeti ove stvari! I to su poruke koje se nikad ne govore nigde u hrišćanstvu zato što oni hoće da zbunjuju ljude i da ih drže u potčinjenosti. Znate, možete emocionalno pokrenuti, hipnotisati i kontrolisati ljude i učiniti ih potčinjenima. Ja znam, kao propovednik, jako je lako da koristim moju ‘moć’ kao propovednik i dar koji mi je dao Bog da bih potčinio ljude sebi i da bi me se plašili. I ja to nikada nisam koristio na takav način. Tako možeš zaraditi mnogo novca, možes time steći moć i čast, a u momentu kada bih to uradio, izopačio bih dar koji mi je dao Bog. 
Naučio sam to iz onog slučaja kada je đavo rekao Isusu da pretvori kamenje u hleb. „Pomazan si pre 40 dana, dobio si moć. Iskoristi tu moć i zadovolji svoju ličnu potrebu!“ A Isus kaže: „NE.“ I ono što me je Gospod naučio jeste da svaki dar koji mi je On dao nikada ne smem upotrebljavati na sebi. Ne smem imati prednost! Ne smem zarađivati novac time, ne smem sticati čast kroz to, ne smem steći ništa za sebe lično kroz to. Nula! Ali, Isus je iskoristio tu moć da nahrani pet hiljada, „napravio“ je hleb za pet hiljada. I Bog je rekao da mogu koristiti tu moć da blagoslovim druge ljude, ali nikada za bilo kakvu korist za sebe. Iz tog razloga ne tražim zaradu od mojih knjiga, cd-ova, službi – ničega. Zadivljen sam da ljudi u današnjem hrišćanstvu rade sve to – zato što ne razumeju šta je krštenje Svetim Duhom – šta je odricanje svoje volje. 
Pogledajte broj ljudi koji zarađuju novac prodajom hrišćanske muzike! Da li možete da zamislite da Isus otpeva pesmu i traži da mu se plati za to? Ja sam zadivljen da ljudi nemaju svetla na te stvari! Kako to da mi imamo hrišćanstvo koje je toliko slepo? Reći ću vam – zato što mnogi ne rasuđuju između duše i duha. 
Znate, ima ljudi koji koriste svoj um (um je deo duše) da bi govorili mnogo pametnih stvari. Da li ste čuli za službe koje počinju sve na slovo A, na slovo C, sve počinju na slovo P. Dakle, to jeste dobro ako želite pomoći ljudima da zapamte određene stvari, ali nemojte misliti da ćete postati duhovniji ako tako radite. Gde u Bibliji nalazimo da je Isus propovedao i da je svaka propoved počinjala na slovo A, svaka je počinjala na slovo C, svaka je počinjala na slovo P…da li ste našli da je Pavle tako propovedao? NE. Ja ne kažem da je greška u tome. Ponekad treba tako da razmišljamo da bismo pomogli ljudima da ih zapamte – ali nemojte misliti da je to duhovnije. To je ono što pokušavam reći. Nemojte misliti da je zbog toga bolja služba. Možda ljudi mogu bolje zapamtiti propoved, uredu. Ako hoćete da bolje zapamte službu, to je dobro. To se zove ‘aliteracija’ kada su sva prva slova u određenom redu. To nalazite u Starom Zavetu u Psalmima, na primer, gde ima 22 slova u jevrejskom jeziku, i imate 22 seta po 8 stihova u 119-tom psalmu, svaki počinje na drugačije slovo jevrejskog ‘alfabeta’. U Jeremijinom Plaču je tako, to su 22 – 22 stiha i 4.glava tri takve sekcije. Dakle, u Starom Zavetu su radili tako, ali u Novom Zavetu nećete nikada naći da Isus ili Pavle rade tako. Većina hrišćana živi u Starom Zavetu. Znači, ne kažem da je pogrešno, samo kažem nemoj misliti da je to duhovno. To je sve što kažem. 
Ima mnogo stvari koje ljudi rade. Na primer, možete imati lepu zgradu, nema ništa pogrešno u tome, ali vas to neće učiniti duhovnijim. O ne! Možete imati puno instrumenata dok svirate muziku i kada pojite pojanja, ali to vas neće učiniti duhovnijim. To je ono što pokušavam reći. Nisam protiv, nisam protiv ‘aliteracije’ službi, ali nemojte nikada misliti da je to bolja služba! Najbolja služba je ona koja te izazovu da uzmeš svoj krst, da se odrekneš sebe i slediš Isusa! I kada si presvedočen, a nisi osuđen, nego ohrabren i izazvan da slediš stope Isusa Hrista! To je najbolja stvar, to je ono što treba da slušamo! 


Zavesa mora biti pocepana!

Dakle, treba da razlučimo u vezi onog što pokreće naše emocije. Rekao sam već da je duša um, emocije i volja, a mnoge službe koje danas čujem jesu hranjenje intelekta sa mnogim znanjem koje ljude ne vodi do mudrosti. To pokreće osećanja, pokreće osećanja – ali volja ostaje ’nepocepana’ (neslomljena)! I tako ljudi nemaju zajednicu sa Ocem. Sve što dobiju jeste uzbuđenje u duši, ali nema prodiranja u život po Svetom Duhu. Ako želite da prodrete u život po Svetom Duhu, setite se da ta gusta zavesa mora biti pocepana u vašem životu. Simbolično, simbolišući tvoju čvrstu volju! Ima mnogo divne braće koji žive dobar život, ali im je volja jako jaka. Nikada nije bila slomljena i tako nikada nisu postali duhovni. Želim da vas ohrabrim da uvidite da uzimanje krsta jeste odricanje sopstvene volje. To je ono što donosi i mir i zajedništvo u dom, mir i zajedništvo u skupštini i zajedništvo sa Bogom. Kada kaže da hodamo u svetlu, imamo zajednicu sa Bogom. Hodati u svetlu znači uvek se odricati svoje volje i činiti ono što mi Bog kaže da činim. 

Hajde da se pomolimo! Hajde da pognemo svoje glave. Nije važno ako niste sve zapamtili što ste čuli ovog jutra. Da li ste shvatili glavnu poruku? Da li ste oktrili nešto u svom životu što treba da predate Bogu, da bi On učinio taj PUT ŽIVOTA u vama? Tada ste prihvatili poruku.


Molitva

Nebeski Oče, primeni ove istine u naš svakodnevni život, molimo te, da ne bismo samo uvećali svoje znanje bez ikakve primene u našem životu. Pomozi nam svima. Molimo u Isusovo Ime. Amin.