Jedinstvo u raznovrsnosti

Zac Poonen

Postoje od Boga određene raznovrsnosti u Telu Hristovom. Bog koristi naše različite temperamente i darove da bi svetu prikazao uravnoteženu sliku Hrista. Svako od nas pojedinačno u najboljem slučaju može predstaviti samo iskrivljenu i neuravnoteženu sliku Hrista. Služba samo jedne osobe može da proizvede neuravnotežene hrišćane. Koliko treba da budemo zahvalni što postoje i drugi u Telu sa različitim naglašavanjima i temperamentima. Na primer, ako postoje dvojica braće koja propovedaju Reč jednoj istoj grupi vernika, i jedan naglašava sledeće: „Nemoj biti toliko siguran da si ispunjen Svetim Duhom, jer je moguće da se varaš“, dok drugi brat naglašava: „Budi siguran da si ispunjen Svetim Duhom“, naizgled se čini da oni protivreče jedan drugome, ali oba naglaska su potrebna, tako da se njihove službe mogu međusobno dopunjavati.

 

U Telu Hristovom možemo imati sledbenike kalvinističke i arminijanske teologije koji rade zajedno, i svako od njih donosi svoja prepoznatljiva naglašavanja, jer oba stava su u Bibliji. Kao što je Charles Simeon rekao u vezi sa ovim: “Istina nije ni u jednoj krajnosti, niti u drugoj. Još mnogo manje je u sredini. Istina je kada se obe krajnosti održavaju istovremeno.” Dakle, nama su potrebni ljudi koji prikazuju obe krajnosti.

 

Zatim takođe ima prostora za ličnosti koje su društvene i one koje su povučenije. Različiti temperamenti se mogu međusobno dopunjavati. Neki ljudi mogu biti previše oprezni, nikada ne iskoračuju bez mnogo razmišljanja, odmeravajući sve prednosti i mane i dugo premišljajući da li da krenu ili ne. Drugi su više bezbrižni i skoni da žure sa entuzijazmom, bez da duboko razmišljaju o posledicama. Zato što se obe ove (i druge) vrste ličnosti nalaze u Telu Hristovom, zato postoji ravnoteža. Ako bi se Telo sastojalo samo od kolebljivih, duboko misaonih ličnosti napredak bi mogao biti suviše spor. Nasuprot tome, ako se Telo sastoji samo od brzopletih entuzijasta moguće je da će biti mnogo nezavršenih projekata.

 

Svaki temperament ima svoje prednosti i mane. Raznovrsnost ljudi, sa raznim temperamentima, koji rade zajedno kao hrišćani mogu predstavljati potpuniju i tačniju sliku Hrista u svetu. Dakle, ne treba da gubimo vreme da usaglašavamo sve udove u Telu da budu slični nama. Treba da dopustimo svakome da bude „on“. Treba da se skoncentrišemo na to kako naše snage mogu da podrže tuđe slabosti. Zauzvrat njihove snage mogu podržati naše slabosti.

Radeći zajedno Petar i Jovan (ljudi različitih temperamenata) doneli su više slave Bogu nego što bi ikada mogli postići samostalno. Pavle i Timotije, upadljivo različiti u svojim temperamentima mogli su da rade zajedno u Evanđelju i formiraju snažan tim.

Postoje briljantni intelektualci kao i oni sa osrednjim umovima u crkvi. Naravno, njihovo prezentovanje Božije istine će se razlikovati, ali nijedna kategorija ne može prezirati ili kritikovati drugu, jer su obe podjednako potrebne u Telu da predstave svetu Evanđelje koje se sastoji od intelektualaca i neintelektualaca, filozofa i domaćica, studenata i poljoprivrednika, itd. Bogu je za Njegov posao potreban genije i učenjak poput Pavla kao i neobrazovani ribar kao Petar. Oni su imali drugačije stilove propovedanja iste radosne vesti, ali svako je imao specifičnu ulogu, i nijedan od njih nije mogao da uradi posao toliko spretno kako je Bog to uradio kroz drugoga.

 

Obraćenje ne menja čovečije intelektualne kapacitete, niti ga tera da promeni svoj društveni položaj. Evanđelje ne iskorenjava raznovrsnu prirodu društva ovde na zemlji, iako društvene razlike postaju beznačajne u Hristu. Bogu je bio potreban bogat čovek kao Filimon isto kao i Onisim koji je bio sluga u Filimonovoj kući. Njihovi društveni nivoi i standardi života se nisu promenili, ali svako od njih je davao poseban doprinos Telu Hristovom koji onaj drugi nikad ne bi mogao ostvariti, tako da bi mogli raditi zajedno u Evanđelju.

Bog nikada nije imao nameru da Telo Hristovo bude ispunjeno ljudima koji su potpuno isti u svakom pogledu, baš kao što motorna vozila izlaze iz fabrike. Ne. Sama služba Tela zavisi od raznovrsnosti njenih udova. Bila bi stagnacija ili duhovna smrt ako bi svi bili podjednaki.

 

Čak i naše međusobne nesporazume Bog može da koristi da produbi naše zajedništvo i da nas vodi u duhovnu zrelost. Priče 27:17 kažu: „Gvožđe se gvožđem oštri, tako i jedan čovek oštri drugoga.“ Dva „gvozdena čoveka“ mogu oštriti jedan drugoga umesto da se sukobljavaju.

 

Ponekad Bog u Njegovom poslu postavi dve osobe sa različitim temperamentima, i dok rade zajedno varnice lete među njima, ali to može biti Božiji način da ih „oštri“. Ako je jedna osoba kao gvožđe a druga kao glina, tada neće biti varnica ali neće biti ni oštrenja. Umesto toga biće otisaka gvožđa na glini, mišljenje jedne tvrdoglave osobe nametnuto osobi sa slabijom voljom. Međutim, Božija namera nije da jedna osoba nametne svoje poglede drugoj osobi, nego da oboje mogu da uče jedan od drugoga. Mi možemo da se ne slažemo, ali još uvek možemo biti ujedinjeni i još uvek voleti jedan drugoga. Ustvari, možemo voleti jedan drugoga još dublje u takvim slučajevima.

 

Ja verujem da Bog dopušta razlike u mišljenjima (ne po osnovim pitanjima) među različitim članovima crkve, tako da bi postojala veća mogućnost za ostvarivanje hrišćanske ljubavi. Voleti jedan drugoga bi bila jednostavna stvar ako bi svi gledali istim očima na svaku stvar. Ali kada se ne slažemo onda se naša ljubav testira. Dakle, treba da zahvalimo Bogu za neslaganja koja nas ne razdvajaju i ne razjedinjuju.

Hrišćanska zajednica koja se može pohvaliti da nema razlika u mišljenju bila bi „sumnjiva“. Članovi takve zajednice ili ne uspevaju da misle sami za sebe, ili među njima dominira jedna tvrdoglava osoba.

Prava hrišćanska zajednica je skovana i naoštrena na nakovnju zdravih nesporazuma u ljubavi.