Dodeljena Hristova pravednost

Zac Poonen

Prošle nedelje smo razmišljali o tome kako Bog pripisuje (ili stavlja na naš račun) Hristovu pravednost, što se drugačije naziva biti opravdan, ili proglašen pravednim. Bog nikoga od nas ne može proglasiti pravednim u našem ljudskom stanju, ako se nismo obukli u Hristovu pravednost. Bez obzira što su naši gresi oprošteni, mi nismo zaista pravedni pred Bogom, jer imamo telo u kojem ne živi ništa dobro i koje ćemo nositi do smrti, ili dok Hristos ponovo ne dođe. Vrlo je važno da se sećamo toga pošto nam to pomaže da ostanemo ponizni. Vi znate kako je duhovni ponos jedan od najvećih problema kod onih koji žele svetost. Moramo se uvek toga sećati. Ako ova crkva propoveda o svetosti više od drugih crkava, onda je opasnost da postanemo fariseji veća u našoj crkvi u odnosu na bilo koju drugu crkvu. Reći ću vam to! Možda je u drugim crkvama veća opasnost da postanete svetski, ali ne i toliko mnogo da postanete fariseji. Što si striktniji u svom ličnom životu, to je veća opasnost da postaneš farisej, osim ako se uvek sećaš jedne stvari, da ćeš do kraja života imati greh u sebi kojeg nisi svestan, nešto što nije slično Hristu, pošto imaš telo u kojem ne živi ništa dobro.

Dakle, kada muž prezire svoju ženu ili žena prezire svog muža pošto nije toliko svet kao on/ona, možete biti prilično sigurni da takva osoba nije razumela osnovne stvari po pitanju Božije svetosti. Kada osoba jednom razume Božiju svetost, ona nije više toliko brza da sudi druge. Ona je vrlo brza da bude milostiva prema drugima. Ona ne snižava standarde pravednosti, ali je milostiva prema drugima i milostiva prema grešnicima. Zato je najmilostiviji čovek koji je hodao ovom zemljom bio najsvetiji čovek koji je hodao zemljom – Isus Hrist. Najmilostivija osoba u univerzumu bila je najsvetija osoba – Svemoćni Bog. Ako u bilo kojem periodu svog života primetiš da ti nedostaje milost i da si osuđivački nastrojen prema svom bračnom drugu, to je znak da se udaljavaš od Boga. Ozbiljno to shvati! Ako postaneš težak prema drugima, brate, nije me briga koliko ti misliš da si svet, ti se udaljavaš od Boga. Ovo je vrlo važno da se sećamo. Dakle, kada osoba to jednom prepozna, ona shvata da treba očajnički da bude opravdana, a ne samo da joj se oprosti. Mnogi su zadovoljni sa oproštenjem, ali to nije dovoljno i zato novi zavet govori o opravdanju. To je toliko važno, kao što smo slušali tu priču o čoveku koji je došao na svadbu ne prihvativši haljinu koju mu je car dao, nego je došao u svojoj dobroj odeći. Bio je izbačen! To je lekcija.

Dakle, dobro je što nam je Bog dao pomoćni test. Znate, kao kada temperatura poraste, vi dobijete groznicu. Na isti način znate da je nešto pogrešno. U zdravom stanju u telu ne postoji visoka temperatura. Bez obzira da li se nalaziš u hladnoj ili toploj zemlji, telo održava određenu temperaturu. Međutim, kada temperatura poraste, to ukazuje da nešto nije u redu, i mi svi to znamo. Na isti način, kada nisi milostiv prema drugima, prepoznaj da nešto nije u redu. Samo muževi i žene koji to prepoznaju, njihovi domovi će više ličiti na nebo. Problem je što mnogi muževi i žene, kada sude jedan drugoga, misle da su svetiji, a zapravo su veći grešnici. Oni to ne znaju. Dakle, kao što sam rekao, kada je đavo citirao Isusu Pismo rekavši: “Pisano je”, Isus je rekao: “Takođe je pisano…” Kao leva i desna ruka, potrebno je da upoređujemo delove Pisma da bismo dobili celokupnu Božiju istinu. U suprotnom dobićemo samo pola kruga, a pola kruga nije kompletna stvar. Znači, na isti način, pripisana pravednost (pripisana znači stavljena na naš račun), jeste jedna strana istine, možemo reći pola kruga. Nije kompletna stvar. Druga strana kruga jeste dodeljena pravednost. To je pravednost koja nam je data. Dakle, pogledali smo Rimljanima 4, ako se sećate (stih 23) kako se Avramu njegova vera primila u pravdu i tamo kaže da se nije samo njemu primila u pravdu, nego i nama (stih 24). Postoji razlika između toga kada nam se nešto kreditira ili kada nešto zaradimo. Ovo nije pravednost koju mi zarađujemo. To je nešto što nam je stavljeno na račun pošto smo poput prosjaka koji dolaze na gozbu u svojim prljavim haljinama, a sa takvom odećom ne možemo ući na carevu svadbu i zato se oblačimo u tu divnu haljinu Hristove pravednosti. Ona je besplatno stavljena na naš račun. Ta pravednost nam je pripisana, čitamo u Rim.5:1, i pošto smo opravdani, imamo mir sa Bogom. Sada možemo doći u mir sa Bogom, ali to nije dovoljno. Treba da dođemo do pozicije o kojoj čitamo u Rimljanima 8, koje je predivno novozavetno poglavlje, da je sada Božija želja (stih 4) da se zahtevi zakona, pravedni zahtevi Božijih zakona sada ispune. Do sada su nam oni bili samo pripisani, a sada treba da se ispune. Gde? U nama, pošto smo izabrali da ne hodamo po telu, nego po Svetom Duhu.

Dakle, tu postoji izbor. Mi hodamo. Bog nas ne uhvati i ne forsira da hodamo poput nekog robota. Nismo isprogramirani kao roboti. Mi treba da hodamo. Znate, kad god hodate, vi odlučujete da pravite korake. Vi konstatno pravite izbor. U pravom hrišćanskom životu konstatno postoji izbor, izbor koji je Isus činio. Kada načinite korak levom nogom, to je kao da kažete: “Ne moja volja”, a kada napravite korak desnom, to je kao da kažete: “Tvoja volja neka bude”, tokom celog života. Što više to govoriš u svakoj sferi, to će ti Hristova pravednost biti dodeljena. To je nešto više od pripisane pravednosti. Obe se nalaze u Pismu, a problem sa hrišćanima, naročito sa onim koji idu u biblijske škole i proučavaju jednu stranu istine (u zavisnosti koju školu pohađaju), oni dolaze u konflikt sa ljudima koji naglašavaju drugu stranu istine. To je problem sa mnogim ljudima koji misle da jedna grupa propoveda lažnu nauku, a druga grupa kaže: “Ne, nego oni propovedaju lažnu nauku.” Ja kažem da je istina i kod jednih i drugih. Postoje ljudi koji i nas optužuju u vezi lažnih nauka. Ja kažem: “Govorite što god želite!” Mi verujemo u kompletnu stvar, i u pripisanu i u dodeljenu pravednost. Međutim, neki ljudi više preferiraju na pripisanu pravednost, naročito ako imaju mnogo greha u životu sa kojim ne žele da se pozabave. Ako postoji mnogo srebroljublja i sveta u njihovom životu i oni ne žele da se suoče sa tim, oni vole pripisanu pravednost! Oni vole da kažu kako ne postoji trud u hrišćanskom životu. Oni kažu: “Samo se pouzdaj u Boga! Isus je naša pravednost”, i to je to. Međutim, mi to ne vidimo u njihovom životu. Mi to ne vidimo u njihovom domu i đavo se tome smeje.

Kraljeva nova haljina

Često razmišljam o toj priči, dečija bajka “Kraljeva nova haljina”. To je divna priča. Ako je niste čuli ispričaću vam. Radi se o nekoliko prevaranata koji su hteli da zarade novac od kralja. U staro vreme kraljevi nisu bili baš oštroumni i tako su ovi došli i rekli: “Otkrili smo novu vrstu odeće koju ne može svako da vidi. Tu odeću mogu videti samo oni koji su sposobni u svom poslu. Ako si sposoban u svom poslu videćeš tu odeću, ako nisi sposoban za svoj posao, nećeš je videti. Međutim, to je najlepša moguća odeća na svetu!” Zapravo ta odeća nije ni postojala. Tako su oni došli pred kralja i podigli svoje ruke i rekli: “Kralju, da li vidiš ovo?” Naravno, kralj nije ništa video, ali ako bi to priznao značilo bi da nije sposoban za svoj posao, zato se nije usudio da to kaže. Rekao je: “O da, divno je!” Da bi bio siguran, pozvao je premijera da vidi to. Premijer je došao i takođe ništa nije video, ali nije mogao to da prizna, jer bi to opet značilo da ni on nije sposoban za svoj posao. Rekao je: “O da, divno je, odlično je!” Tako su i ostali ministri rekli da je divna odeća iako ništa nisu mogli da vide. Tada su krojači (ti prevaranti) rekli: “Želimo da obučeš tu haljinu kada budeš pravio paradu kroz grad.” Tako su objavili u gradu da će samo oni koji su sposobni za svoje poslove moći da vide kraljevu novu haljinu, a ostali neće moći da vide. Tako su oni ‘obukli’ kralja bez ičega i on je izašao go, misleći da je obučen dok šeta gradom. Niko nije mogao da vidi novu haljinu i pitali su se zašto, ali niko se nije usudio da to prizna jer bi to značilo da nisu sposobni za svoj posao, sve dok malo dete nije reklo: “Hej, pa kralj nema nikakvu odeću!” Tada su ljudi konačno shvatili!

Upravo tako mnogi hrišćani hodaju ovim svetom govoreći: “Ta nevidljiva Hristova pravednost je u mom životu. Naravno, ja vičem, gnjevim se, imam požude, lažem, volim novac i radim razne druge stvari, ali ja sam obučen u Hristovu pravednost!” Setite se priče o novoj kraljevoj haljini. Da li si takav? Iz tog razloga mnogi ne vole ono što propovedamo u ovoj crkvi, o odricanju sebe i uzimanju krsta. Da li znate da je Isus rekao da je nemoguće da Ga sledimo ako se svakodnevno ne odričemo sebe i ne uzmemo svoj krst? Dozvolite mi da vam to pokažem. Dodeljena Hristova pravednost dolazi upravo kroz to. Luka 9:23. “Isus im je svima rekao…” Drugim rečima, ako ima bilo kakve sumnje, to se odnosi na svakoga! “Ako ko hoće da ide za mnom, mora se odreći sebe i svakodnevno uzeti svoj krst i slediti Me.” Postoje ljudi koji kažu: “Ma, to je sve završeno. To je bilo pre Pedesetnice!” Šta mislite da Jevreji to treba da rade? Jevreji nikada nisu verovali u uzimanje svog krsta. U Rimljanima 8 se nalazi objašnjenje toga. U Rim.8 smo videli da Hristova pravednost mora da bude ispunjena u nama (Rim.8:4) pošto mi izabiramo da ne hodamo po telu (što znači da se odričemo našeg sopstvenog života i stavljamo ga u smrt) i odlučujemo da hodamo po Duhu. To je krst, jer ako usmeriš svoj um na telo (stih 6) to je smrt, ali ako usmeriš svoj um na Duh, to je život! To je izbor koji ti činiš. I on nastavlja… Kome piše? Piše braći! “Draga braćo” (stih 12). Piše braći, nanovo rođenoj braći koja su opravdana Hristom. “Ne trebamo živeti po telu!” Da li on kaže: “O, vi ste nanovo rođeni, vama je nemoguće da živite po telu! Naravno da ćete hodati po Duhu!”? Ako tako veruješ, ići ćeš u kraljevoj novoj haljini zamišljajući da imaš Hristovu pravednost, a svi pakleni demoni će ti se smejati pošto si go, a misliš da si obučen!

Ako živite po telu, umrećete duhovno!

Braćo, dozvolite mi da vam kažem nešto, stih 13, “Ako živite po telu, morate umreti!” Koliko vernika veruje u ovo, da nanovo rođeni vernici (ovo on njima piše u stihu 12), ako žive po telu, šta će im se desiti? Oni će umreti duhovno! Fizički će svi umreti. Čak i oni koji žive po Duhu će umreti fizički. O kojoj vrsti smrti se ovde radi? O duhovnoj smrti! “Umrećete!” Sveti Duh kaže: “Sigurno ćete umreti!”

Sada mi dozvolite da vam kažem koja je bila prva laž koja je zapisana u Bibliji! Prva laž koja je zapisana u Bibliji, prva laž koju je ljudska rasa čula bila je kada je đavo rekao Evi: “Nećete vi umreti!” Da li se sećate, u vrtu Edemskom? Znate tu priču, ne treba da je pronađete. U 1.Mojs.3 kada je đavo pitao Evu: “Da li vam je Bog stvarno rekao da ne smete da jedete sa ovog drveta?” Eva je rekla: “Da, Bog je rekao da ne smemo da jedemo sa ovog drveta, jer ćemo umreti!” Zatim sledi prva laž koja je izgovorena u ovom univerzumu, prva laž koja se nalazi u Bibliji, zmija je rekla Evi: “Nećeti vi umreti!” U redu? Sada pronađimo Rim.8:13, “Braćo, ako živite po telu, pomrećete!” Šta kaže stara zmija? “Nećete vi umreti!”

Da li znate koliko vernika sluša đavola baš kao i Eva, pošto ne čitaju pažljivo Pismo? Oni nemaju učitelje koji ih uče Reč! Znate, postoje evanđelisti koji dovedu ljude Hristu, ali oni ne mogu da ih uče Reč. Kada žena ide na porođaj deteta, ona ide kod doktora koji zna da porađa decu. Međutim, ako beba ima problem sa srcem, žena ne ide kod istog doktora. On bi ubio bebu ako bi pokušao da uradi operaciju srca. Ona ide kod doktora koji je stručnjak za operisanje srca. Dakle, na isti način, evanđelista može dovesti ljude Hristu, ali ne može ih dovesti u pobožnost srca. Bog je za to odredio učitelje. Najveći problem u današnjem hrišćanstvu jeste što su evanđelisti postali učitelji. Oni nisu pozvani da to rade. To je poput uha koje pokušava da vidi, ili oka koje pokušava da čuje. Sva zbrka koju sam video u hrišćanstvu jeste sa ljudima koji nikada nisu pozvani da budu učitelji, a pokušavaju da uče. Ne samo evanđelisti. Mnogo vernika koji poznaju 10% Biblije takođe počinju da uče i počinju da misle da znaju više. To je poput momka sa ulice koji nikada nije završio srednju školu, a misli da zna da operiše srce. Bezumnost mnogih vernika je u tome što slušaju te učitelje. To je današnja tragedija! Zato Jakov kaže da ne tražimo da mnogi budemo učitelji. Ne možeš biti nešto za čega te Bog nije odredio. Vidite, zato mnogo puta kada izaberem neki stih ljudima u mnogim krajevima sveta, oni mi kažu: “Brate Zek, ja nisam nikada to ni primetio, iako sam čitao Bibliju toliko mnogo puta!” Potreban ti je neko ko će ti pokazati! Taj stih je tamo. Ne treba da poslušaš čoveka, treba samo da pažljivo čitaš ono što je zapisano.

“Ako živite po telu, pomrećete”, ali ovde je krst, Rim.8:13, “ako silom Svetog Duha usmrtite (šta je to? To je uzimanje krsta) dela tela, živećete!” Postoje ljudi koji su napustili neke naše crkve koji su govorili: “O, to propovedanje o krstu i sve to nije ono što je nama potrebno. To je sve ropstvo!” To je upravo ono što đavo želi da veruješ! Pogledajte život tih ljudi nakon određenog perioda. U početku njihov život će biti u redu, pošto imaju momentum onoga što su slušali u našim crkvama deset ili petnaest godina. Međutim, kako se momentum iscrpi… Znate, to je poput voza kojeg vuče lokomotiva punom brzinom dugo vremena i onda se lokomotiva otkači. Da li znate da će se vagoni i dalje kretati? To se naziva momentum. Vagoni se još kreću pošto ih je lokomotiva vukla, ali polako usporavaju sve dok konačno ne stanu. Upravo to se dešava! Video sam da se to desi ljudima koji odbace reč o krstu nakon što su je slušali deset-petnaest godina. Momentum ih drži da idu pobožnim putem još neko vreme. Vi kažete: “Hej, čini se da je sve u redu.” Ja kažem: “Da, samo polako. Sačekajte deset godina i vidite šta će se desiti. Doći će do zastoja i verovatno će preći preko litice i tu će biti kraj toga.”

Bog ne oduzima našu slobodnu volju

“Ako Svetim Duhom usmrtite dela tela, živećete!” Tako dobijate dodeljenu pravednost, jer Bog nikada od nas ne oduzima slobodnu volju. Kada se nanovo rodimo, On nam ne oduzme našu slobodnu volju. Često ste me čuli da govorim o razlici između opsednutosti demonom i ispunjenosti Duhom. Biblija govori o ispunjenosti Duhom, a nikada o opsednutosti Duhom. Sveti Duh nikada ne opseda ljude. Nikada ne čujete o tome da demon ispuni ljude. Uvek čujete o ljudima koji su opsednuti demonima. U čemu je razlika? Razlika je u tome da kada demon opsedne osobu, ona gubi kontrolu nad sobom. Oni govore ono što ne žele da govore. Ja sam sâm to čuo od ljudi opsednutih demonima. Oni govore ono što ne žele da govore. Kada demon bude isteran, tada mogu da kažu ono što žele da kažu. Oni počnu da cepaju svoju odeću ili da se valjaju po podu. Oni to ne žele da rade. Definitivno to ne žele da rade, ali ih demon na to prisiljava. Oni su u potpunosti kao robot koji je kontrolisan demonom. Međutim, kada demon bude isteran, oni ponovo imaju svoju slobodnu volju. Dakle, oni nemaju kontrolu nad sobom kada su opsednuti demonom.

Međutim, kada Sveti Duh ispuni osobu, On joj ne oduzima njenu slobodnu volju. Biblija kaže da je plod Duha samokontrola. Mi dobijamo veću kontrolu nad sobom, ali mi smo ti koji pravimo izbor. Vidite na primer, oni koji nikada nisu govorili u jezicima, oni misle da je govorenje u jezicima onda kada Sveti Duh učini da nešto brbljaš bez svoje kontrole. Ne, u tom slučaju bi bio opsednut demonom! Ja sam čuo ljude opsednute demonima koji govore u jezicima. Kada demon bude isteran, oni prestanu da govore u jezicima, zato što to nisu bili oni, nego demon. Međutim, kada Sveti Duh poseduje neku osobu, ona izabira da govori u jezicima, pod kontrolom Svetog Duha. To je poput učenja. Ja ne verujem da imam prirodnu sposobnost da govorim pomazanu Reč Božiju. Ne, uopšte! To je dar koji mi je Bog dao i ja se time ne mogu pohvaliti. To je poput torte koju je neko drugi napravio. Ja ne mogu u tome imati zaslugu. To je dar koji mi je Bog dao. Međutim, taj dar je u potpunosti pod mojom kontrolom. U suprotnom nikada ne biste znali kada će se ovaj sastanak završiti, ako bi Sveti Duh govorio kroz mene, a ja ne bih imao nikakvu kontrolu nad sobom. Hvala Bogu da imam kontrolu nad sobom tako da znate kada će se ovaj sastanak završiti.

Dakle, svaki put kada izgubiš kontrolu nad sobom… Kad god čujem da neko kaže: “Duh Božiji je došao na mene i nisam mogao da prestanem da govorim u jezicima”, ja mu kažem: “Brate, to nije bio Sveti Duh! Mora da je bio neki drugi duh.” Ili, “Bio sam bačen odavde tamo”, to definitivno nije bio Sveti Duh, jer ti Sveti Duh daje potpunu kontrolu nad sobom. Možeš imati mnogo radosti da ne želiš da prestaneš da slaviš Gospoda, ali možeš odlučiti da prestaneš da Ga slaviš ako želiš! Postoji potpuna sloboda. Ti biraš, baš kao kada hodaš, leva, pa desna noga. Ti biraš da usmrtiš telo. Kada si ispunjen Svetim Duhom, još uvek ti Bog nije oduzeo slobodnu volju. Vrlo je važno da to razumemo! Tada vas neće prevariti svi ti ljudi koji kažu: “O, tako divna stvar mi se desila da nisam mogao da se kontrolišem!” Nemojte biti impresionirani time! To je opsednutost demonom.

Sotona dolazi kao anđeo svetla da bi prevario

Ako bi jednog dana u svojoj sobi videli svetlog anđela, vi biste mislili da je on došao sa neba, ali Biblija kaže da kada se đavo pojavljuje ljudima, on se uvek pojavljuje kao anđeo svetla. Da li mislite da bi đavo mogao da prevari ljude ako bi se pojavio sa crnim rogovima i rekao: “Došao sam da ti učinim nešto dobro”? Vi biste pobegli. Ako želi da vas prevari, on dolazi kao anđeo svetla, a 2.Korinćanima 11 kaže da on dolazi kao anđeo svetla, i kada propoveda on propoveda pravednost. Hajde da pronađemo taj stih. Vrlo je važno da ih znamo u ovim danima prevare. 2.Kor.11 govori o tome kako je đavo prevario Evu. Tako započinje poglavlje (stih 3). Pavle piše vernicima u Korintu i kaže im da se boji. On kaže: “Želim da vas prikažem Hristu kao čistu devojku” (stih 2), ne samo sa pripisanom pravednošću, nego sa čistotom koja dolazi kroz Svetog Duha koji te čini čistom devojkom iznutra – duhovnom devojkom. Ali on kaže: “Bojim se”, iako je Pavle bio u Korintu godinu i po dana. Zamislite da slušate apostola Pavla godinu i po dana i opet budete prevareni. Kada smo ponosni i kada mislimo da znamo više nego apostol Pavle, tada smo u opasnosti da budemo prevareni. To se lako može desiti ljudima u crkvi koji ne poznaju ni 10% Biblije, a misle da znaju toliko mnogo, ili su čitali nešto na internetu ili neke knjige. Da li znate koliko sam vernika sreo koji su u potpunosti zastranili čitajući ovo ili ono na internetu od ljudi koje ne poznaju? Ja kažem: “Kada čitaš nečiji članak na internetu, da li znaš nešto o njegovom ličnom životu? Da li znaš da li je on razveden ili nije? Da li znaš nešto o tome kako je odgojio svoju decu? Da li znaš da živi pobožnim životom? Da li znaš da li je srebroljubac? Da li znaš da li je izgradio neku lokalnu zajednicu? Da li znaš nešto o njegovim saradnicima? Ne znaš ništa, a čitaš i misliš da si toliko pametan i da si razumeo nešto, neku novu doktrinu. Upravo na takav način đavo mnoge ljude zastrani.” Kada je Pavle govorio Timotiju, on mu je rekao: “Sećaj se moje nauke (2.Tim.3) i od koga si je naučio.” To je vrlo važno! Od koga si to naučio? Da li znaš išta od ličnog života te osobe? Ako ne znaš ništa o životu te osobe, budi vrlo pažljiv kada čitaš ono što on piše ili kada slušaš ono što on govori. To je zaštitilo mene!

Dakle, Pavle kaže: “Ja se bojim da kao što je zmija prevarila Evu svojim lukavstvom…” Ako možeš da priznaš jednu stvar, da je đavo pametniji od tebe, bićeš ponizan kada pokušavaš da misliš da nećeš nikada biti prevaren. Đavo je pametniji od svih nas! Naša jedina zaštita je da se ponizimo i prihvatimo Bibliju. Oni koji ne čitaju Bibliju, đavo može da ih prevari kao ništa! “…svojim lukavstvom, da se vaši umovi…” Đavo napada naš um, zapamtite to, “…odvrate od jednostavnosti i čistote vašeg posvećenja Hristu.” Bićeš odvraćen od te žarke posvećenosti Isusu na raspravljanje oko doktrina i stvari poput toga. Tada znaš da je đavo dobio tvoj um. Kada tvoja posvećenost Isusu ode, a tvoj um se okupira ovom ili onom doktrinom i raspravljanjem oko toga, znaš da te je đavo dobio. I onda neko može doći da propoveda drugog Isusa (stih 4) i ti ćeš ga primiti. I možeš primiti i drugačijeg duha, kao što sam rekao, kada gubiš kontrolu nad sobom, i ti ćeš ga prihvatiti. Čak možeš čuti i drugačije evanđelje, evanđelje koje kaže da je Isus došao da te primarno učini bogatim i zdravim. I kaže: “Vi ćete to prihvatiti.”

Da li znate koliki broj ljudi danas prihvata to lažno evanđelje, iako se ono ne nalazi nigde u Evanđeljima? Kako je to moguće? Zato što nisu razumeli da je stari zavet ukinut pre dve hiljade godina! Mi smo sada u novom zavetu. Znate, to je kao da neko u Indiji ne zna da je Britanija prestala da vlada Indijom pre 64 godine. Sa tim je završeno. Šta da radimo? Stari zavet je ukinut, ali ljudi to ne razumeju. Oni idu u stari zavet da uzmu zapovesti kojima će zastrašivati ljude i odakle će dobiti svoje evanđelje. To nije evanđelje.

Zatim nastavlja u stihu 13 – “Ali ti lažni apostoli, prevarni radnici, koji se predstavljaju Hristovim apostolima, a to nije iznenađujuće (stih 14), jer se i sâm Sotona pretvara u anđela svetla.” To sam upravo rekao. Ako Sotona nekada želi da ti se pojavi, garantujem da će doći kao anđeo svetla. Definitivno! To je jedini način na koji vas može prevariti. Ako bi se pojavio kao Sotona, uplašio bi vas i pobegli bi. Dakle, kada čujete na nekim pentakostalnim sastancima kako neko kaže: “Video sam anđela”, a drugi kaže: “Video sam dva anđela”, tamo postaje takmičenje u svedočanstvima. Kada to čujem, ja razumem kao da je jedan juče video đavola, a drugi dva đavola. Ja to čujem tako, ali ljudi koji ne poznaju Pismo kažu: “Vauu, čovek je video anđela. Anđeo mu je zapravo govorio!” Šta mu je rekao? Da li mu je rekao da ode i ubije nekog ili da ga šutne? Ne! Kaže u stihu 15 da će Sotonine sluge propovedati pravednost. Kako će vas Sotonine sluge prevariti time da vam kažu da odete i ubijete nekog, ili da odete i mrzite nekog, ili da odete i ukradete nečiji novac? Ne, ne, ne. Oni će propovedati pravednost, ali njihov kraj će biti fatalan.

Razlikovanje pravednosti koju đavo objavljuje od dodeljene pravednosti

Dakle, kako da razlikujemo pravednost koju objavljuje đavo kao anđeo svetla i njegovi propovednici od pravednosti koja se dodeljuje Svetim Duhom? Ja mislim da postoji nekoliko testova. Jedan je poniznost. To je jedan od najvećih testova. Često ste čuli kako propovedam o tri tajne hrišćanskog života. Da li znate? Poniznost, poniznost i poniznost! To je primarna karakteristika Isusa Hrista. Đavo apsolutno nema poniznosti. Da li znate kako je on postao đavo? Ponosom, srce mu se podiglo, počeo je da razmišlja o tome koliko je divan i pametan, inteligentan, i kad god imaš takve misli u svom umu, kako lepo izgledaš dok se ogledaš u ogledalu, bolje budi pažljiv ko ti to šapuće na uši. To je definitivno demon. Ako nastaviš da slušaš to, naviknućeš na njegov glas. Njegov cilj je da te ‘naduva’, “Nisi toliko ružan kao neki od ovih ostalih. Ti si lep. Ti si pametan. Ti znaš Bibliju. Možeš lepo da propovedaš. (On nikada ne staje). Možeš lepo da pevaš. Vauu, ti možeš divno da sviraš instrumente. Puno ljudi te jako voli u crkvi. Čoveče, ti si neko i nešto!” Ako slušaš sve to smeće, umesto da kažeš: “Idi od mene, Sotono, neću da te slušam”, koliko vas u tome prepoznaje Sotonin glas?

Postoji velika razlika između ohrabrenja i laskanja. Potrebno je da to razlikuješ! Čak ako i brat dođe i laska ti. Đavo je veliki laskavac. Laskavac širi mrežu onome koga želi da uhvati. Ako čitate “Put hrišćanina”, otkrićete kako laskavac dolazi i hvata hrišćanina u mrežu. To je mreža u koju se lako upada jer ako očekuješ pohvalu od nekoga, laskavac će te lako uhvatiti. Treba da budemo pažljivi.

Način da od toga razlikujemo pravednost Hristovu koja nam je dodeljena jeste da će nas ona činiti poniznijima i ako ne rasteš u poniznosti, brate, verovatno si dobio neku drugu pravednost. Hristova poniznost ima specifičnu aromu, ona ne smrdi. Znate, ponos smrdi u Božijim očima. Ne smrdi po vrednovanju ljudi, ali smrdi pred Bogom, i to je jedan od načina da prepoznamo da li je neko pobožan ili ne. Znate, i poniznost može biti lažna, kao i sve ostalo. Potrebno je da naučimo da razlikujemo pravu od lažne poniznosti. Ne možeš se obući u veštačku poniznost. To je poput funkcionisanja tela. Telo funkcioniše na takav način što kroz znoj izbacuje određene supstance. Mi to ne možemo zaustaviti. Ono što je unutra izlazi. Ako unutar vas postoji ponos, koliko god pokušavaš to da prikriješ time što glumiš ponizno i govoriš ponizno, čovek koji ima rasuđivanje videće tvoj ponos! To može da se vidi po tome kako osoba hoda, po tome kako osoba govori, po tome kako osoba gleda. Biblija govori o ponositim očima. Budi vrlo pažljiv da nemaš pravednost koja ne dolazi od Boga. Ako pravednost stvarno dolazi od Boga, ona će te učiniti duboko poniznim i duboko posvećenim Isusu! U suprotnom je u pitanju drugi Isus, a toga ima mnogo u svetu danas.

Imati stav koji je Isus imao – poniznost, služenje

Dakle, način da razlikujemo to, kako ja vidim, jeste da li postoji krst u mojoj svetosti? Da li sam stekao tu svetost bez krsta? Tada je to veštačko! Biblija govori o krstu u Fil.2:5. Ovo je jedan od najboljih stihova koji opisuje šta je dodeljena pravednost. To nije pravednost koja nam je stavljena na račun, nego pravednost u kojoj smo zapravo dobili udeo: “Imajte onakav stav kakav je u Hristu Isusu.” To je dodeljena pravednost i kazaću vam da je nemamo u potpunosti. Ako bi je imali u potpunosti, onda bismo bili kao Hrist! Ali, Sveti Duh ovde kaže da treba da imamo isti stav kao Hristos. Kada si jednom nanovo rođen, reći ću ti da ti je potreban samo ovaj jedan stih za ostatak života. U svakoj situaciji imaj stav koji je Isus imao. Kada vi ljudi vidite ženu, lepu ženu, imajte stav koji je Isus imao. Kada ste u iskušenju da jurite za novcem, imajte stav koji je Isus imao. Kada vidite licemera i fariseja, imajte isti stav koji je Isus imao. Kada vidite palu ženu u preljubi, imajte isti stav koji je Isus imao. Kada vidite razbojnika koji treba da bude razapet, imajte isti stav koji je Isus imao. To je odgovor za sve životne situacije! Kada te neko nazove đavolom ili velzevulom, đavolskim princem, imaj stav koji je Isus imao. Reci: “Opraštam ti, brate!” Jedan stih te može voditi tokom celog života nakon što si nanovo rođen. Imaj u sebi stav koji je u Hristu Isusu, a primarna stvar koja se tu spominje jeste poniznost. Primeti to.

“Iako je bio u obličju Božijem, nije mislio da treba da prigrabi svoje izjednačenje sa Bogom i da pokaže ljudima ko je on.” Ne! Postao je čovek. Sâma ta stvar je poniznost. Kada je postao čovek, zauzeo je najniže mesto kao sluga. Čak ne kao običan sluga, nego kao rob. Znate, u tim danima robovi su bili na nižem nivou od sluga. Sluge su imale platu, a robovi nisu imali ništa. Isus je bio manji od sluge i on je ispraznio sebe od svih privilegija koje je imao kao Bog, a nešto od toga vidimo na gori preobraženja. Kada su Petar, Jakov i Jovan bili sa njim, na kratko vreme veo je bio uklonjen sa Isusa i videli su blistajuću slavu svetliju od sunca. Zaslepljeni su pali na svoja lica i slava je brzo bila uklonjena. Da je Isus tako živeo na zemlji, ljudi ne bi smeli da Mu se približe. Znate, kaže da je Mojsije jednom otišao na goru na 40 dana da bude sa Bogom, kada se vratio, njegovo lice je toliko sijalo da su se ljudi plašili da ga gledaju i trebao je da stavi veo. Zamislite, Isus je stalno živeo pred Očevim licem. Niko ne bi smeo ni malo da mu priđe. Svi bi popadali ravno na zemlju. Međutim, Isus je sakrio to. On se ispraznio od toga i nije želeo da plaši ljude.

Imaj taj stav koji je Isus imao! Jesi li iskusio visinu svetosti i slave? Skrivaj to, brate! Skrivaj! Nemoj pokušavati da pokažeš kako si svet. To je đavo. Đavo je bio taj koji se predstavljao drugima. Isus se nije predstavljao. On je konstatno skrivao slavu koju je imao. On je lečio ljude i zatim im rekao da nikom ne govore da ih je On iscelio. To i ja radim. Kada se molim za ljude koji su bolesni, ja kažem: “Gospode, želim da se i drugi ljudi mole za njih, mnogi ljudi, da niko ne bi mislio da je moja molitva izlečila osobu, da niko ne bi meni pripisivao neku zaslugu.” Ja se iskreno molim za to. “Gospode, neka se crkva moli za tu osobu, neka se puno ljudi moli, da bi svi znali da je to Isus učinio i da nijedan čovek ne dobije zaslugu za to.” Hodaj tim putem, moj brate i sestro, ceo svoj život, i Bog će ti dati divna otkrivenja u srcu koja niko od ljudi nije dobio. Poznaćeš Boga, a poznavanje Boga je večni život!

Otkrićeš da je sve poštovanje od ljudi smeće! Smeće je! Da li si video da je poštovanje i odobravanje od drugih ljudi smeće? To je jedna od glavnih stvari koju treba da vidiš ako želiš da imaš stav koji je Isus imao. On je ispraznio sebe da bi postao sluga i bio je radostan da pere ljudima noge. Ono što učim iz toga jeste da ako nisam voljan da učinim najponiženiji posao za drugog brata ili sestru, ja nisam u duhu Hristovom. Moram biti voljan da operem njegove noge, ili da mu obujem obuću, da mu zavežem pertle, ili odem i uradim neku drugu stvar za njega, neki prljav posao koji on ne može sâm da uradi. To je Hristov duh. Ako nemaš takav stav, ako očekuješ da drugi služe tebi, a nisi voljan da služiš njima, ako očekuješ da žena radi neke stvari za tebe koje ti nisi voljan da radiš za nju, pošto misliš da si veliki car, ti nemaš duha Hristovog. Ako očekuješ čak od mlađeg brata u crkvi da učini nešto za tebe, što ti nisi voljan da učiniš za njega, nemaš duha Hristovog. Ako iskorišćavaš druge, pošto si stariji, senior, očekujući da ti drugi služe, a nisi voljan da ti njima služiš… Što si stariji, to više treba da služiš drugima!

Vidite, toliko malo od Duha Hristovog vidimo ovde na zemlji danas. Šta vidimo od tih velikih propovednika i pastora u svetu? Jedva možete da im se približite. Neće vam dati njihov lični telefonski broj. Ne možete čak da ih sretnete bez da se prethodno suočite sa njihovom sekretaricom, ponekad i više od jedne. Koliko sekretarica je Isus imao? To je toliko različito! Znam ljude koji su otišli u velike, mega crkve koje imaju pastora tamo. Tamo su četiri-pet godina, i kažem im: “Koliko puta ste pričali sa pastorom?” “Nikada, nijednom!” Je l’ taj čovek liči na Hrista? On jednostavno nestane nakon propovedi, a postoji ljudi koji misle kako je on pomazan čovek. Ja to uopšte ne verujem. U pitanju je čovek koji ima đavolji duh. Zato se mnogi ljudi ljute na mene, jer govorim istinu. Nisam impresioniran svom tom ljudskom slavom, ljudima koji stoje na platformama i pojavljuju se na TV ekranima kao filmske zvezde, objavljujući sebe Hristovim slugama. Isus je bio sluga i ovde je najveća manifestacija Njegove poniznosti. Znate, to su aspekti poniznosti kojima smo svi mi najviše impresionirani, zar ne? Dakle, ono što ste čuli vas je impresioniralo.

Poslušnost Bogu

Sada dolazimo na stvarnu manifestaciju poniznosti u stihu 8, “ponizio je sebe postavši poslušan.” Najveća manifestacija poniznosti nije u služenju drugima. Mat Gandi je služio drugima! Dobro, mi možemo nešto da naučimo iz toga, ali najveća manifestacija poniznosti jeste poslušnost Bogu u tajnosti. U tvom tajnom životu, u tvom životu misli, u tvom privatnom životu kada si poslušan Bogu, a niko te ne vidi, to je poniznost. “Ponizio je sebe postavši poslušan do same smrti, smrti na krstu.” To je najviši dokaz poniznosti u Isusovom životu, da je bio voljan da umre na krstu. Kada je Bog rekao: “Umri”, On je rekao: “Da!” Sećate se kako je rekao Petru: “Ne treba da se boriš za mene mačem. Jednom rečju mogu pozvati 72 000 anđela da se bore za mene.”

Postoji starozavetna priča za vreme Jezekije kada je car Senahirim došao da ratuje protiv Jude i Bog je poslao jednog anđela. Da li znate koliko ljudi je ubio? 185 000. Da li znate koliko ljudi 72 000 anđela mogu da ubiju? Daleko više od tih rimskih vojnika koji su došli da uhapse Isusa. Kao što pesma kaže: “Mogao je da pozove 10 000 anđela, ali nije, umro je sâm, za tebe i mene!” Mogao je da pozove 10 000 anđela, ali nije. Izabrao je krst radi mene i tebe. To je drugi nivo. Kada izaberemo krst da sâmi postanemo sveti, to je prvi nivo, ali kada idemo dalje od toga, na drugi nivo, tada izabiramo da umremo da bismo blagoslovili druge. Mnogi nikada ne dođu do toga pošto nisu prošli ni to da uzmu svoj krst da bi sâmi postali sveti. Dakle, uzimanje krsta da bismo sâmi postali sveti je prvi nivo. Nakon toga uzimamo krst da bismo blagoslovili druge.

Nošenje Hristove smrti

Pronađite sa mnom 2.Korinćanima 4. To je divno poglavlje koje najpre govori o nanovom rođenju (stih 6). “Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.” To znači biti nanovo rođen – obučen u Hristovu pravednost, oprošten. Svetlo je ušlo, Hristos je ušao u naše srce, ali to nije sve. “Ovo blago imamo u zemljanim posudama” (stih 7), i tada nas Bog provodi kroz razne stvari. Pogledajte kako Bog uči svoju decu: nevolje, u svim vrstama nevolja, zbunjenost, progonstvo, oboreni… “u nevoljama, ali nismo srušeni”, što znači da nismo obeshrabreni, “zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu, progonjeni smo, ali Bog nas nije ostavio, oboreni smo, ali niko ne može da nas uništi.” Uvek nađemo izlaz. Tada nastavlja: “i jednako nosimo na telu krst (smrt Gospoda Isusa). Ne samo tu smrt kojom je umro na golgotskom brdu, nego umiranje koje je nosio tokom celog svog života 33,5 godine kada je govorio: “Ne moja, nego Tvoja volja neka bude”, što se završilo na krstu. On se ponizio do same smrti na krstu, i mi uvek treba da nosimo to da bi se Isusov život pokazao u našem telu.

Da li ste razumeli tajnu? Ovo je istina koju mi je Bog pokazao pre mnogo godina. Zahvatila me je, promenila moj život i zaštitila od prevara u hrišćanstvu. Postoji samo jedan način da se Isusov život manifestuje u našem telu, moram u sebi nositi umiranje Isusovo. Da li se čudiš što se Isusov život ne manifestuje u načinu vašeg međusobnog govora u kući, ili u grubom, prezirnom načinu govora prema mlađoj braći ili sestrama? Reći ću vam, ako želite da slušate. Vi ne nosite stalno umiranje Isusovo svaki dan u svom životu. Ako biste nosili, Isusov život bi se manifestovao kroz vaše oči, jezik, ponašanje i kad god bi govorili ljudima, bili biste im na blagoslov. Ako bi nekada stali za propovedaonicu, ljudi bi želeli da ne sednete, zato što bi osećali da Isus govori kroz vas. Zar nemate takve žudnje? To je bila moja ogromna žudnja! Rekao sam: “Gospode, želim da živim kao Ti, da imam iste stavove kao što si Ti imao prema prijateljima, neprijateljima, ženama, novcu.” Želim da moj jezik govori kao što je Isus govorio. Nikada ne želim da budem ljut ili uznemiren. Nikada ne želim da budem neraspoložen. Nikada! Gospod mi je rekao da mogu biti takav ako stalno nosim umiranje Isusovo. To znači da sam zahvaćen krstom!

Tada ponovo kaže (stih 11) “Bog nas predaje u smrt radi Isusa”, što znači da mi On svakodnevno otvara prilike da umrem, i kaže mi: “Umri!”, i malo kasnije u drugoj prilici tokom dana opet: “Umri!” Prilike na poslu da umrem, prilike na putu da umrem. Bog me predaje u smrt radi Isusa, opet da bi se Isusov život manifestovao u našem smrtnom telu. Bog sarađuje sa tobom da bi učinio da se Isusov život manifestuje kroz tebe, da bi postao slatka, Hristu slična osoba, umesto samopravednog hrišćanina kojih ima u izobilju na ovom svetu, da bi bio ponizna, pobožna osoba koja manifestuje Isusov život i nikada ne uzima sebi nikakvu zaslugu za to.

Zatim prelazimo na drugi nivo, stih 12, kada dozvoljavamo da smrt radi u nama, da bi život radio u drugim ljudima. To je viši standard. To je diplomirano hrišćanstvo. Prvi nivo je da sam spreman da umirem sebi da bi se Njegov život manifestovao u meni, da bih postao divna Hristu slična osoba. Tada prelazimo na drugi nivo kada smo spremni da umiremo da bi se Isusov život manifestovao u drugima. Na primer, uradiš nešto za čega drugi dobije zaslugu i oni nikada ne saznaju da si to ti učinio, nego daju poštovanje nekom drugom. Oni misle da je to on uradio i odaju mu zaslugu zbog toga. Šta bi tada učinio? Da li bi se povukao i rekao: “Slava Bogu! Nisu saznali da sam to ja učinio!” Upravo to je Isus rekao. “Kada činiš nešto dobro, čini to u tajnosti. Neka leva ruka ne zna šta desna ruka čini.” Da li se raduješ kada ti se ne oda zasluga za nešto što si učinio? Da li se raduješ kada neko može nešto bolje da učini od tebe i ti se povučeš i kažeš: “Slava Bogu! Ne moram više biti toliko istaknut! Neko se pojavljuje ko može to da radi, možda ne baš toliko dobro kao ja, ali ja ću ga ohrabriti da bi postao bolji od mene!”? Ako bi bilo više takvih propovednika i vođa slavljenja, imali bismo sasvim drugačije hrišćanstvo i drugačiju crkvu. Ako bismo imali ljude koji uvek podstiču druge i povlače se, ali to je toliko retko. Jako je retko. Jedva sam to video, čak jedva i u našim crkvama. Ima nekoliko retkih izuzetaka, slava Bogu!

Dva aspekta krsta

Dakle, krst je tajna, ali postoje dva aspekta krsta. Jedan je krst na kome je Isus umro da bi oprostio naše grehe i da bi pobedio đavola. Hvala Bogu za to! Zatim postoji krst na kome sam ja razapet sa Hristom, Gal.2:20. To je drugi aspekt krsta koji mnogi ljudi ne žele. Ili što kaže u Rim.6:6 “Vaš stari čovek se razapeo sa Njim, da više ne biste služili grehu!” Služiti grehu znači, da više ne bismo ponovo učinili nešto što nije slično Hristu, ili progovoriti nešto što nije slično Hristu, zato što biramo put krsta.

Draga braćo i sestre, ovo je nešto što smo objavljivali u ovoj crkvi približno četrdeset godina. Ne samo krst na kojem je Isus umro, što celo hrišćanstvo objavljuje. Katolici to objavljuju, a mislim i da jehovini svedoci objavljuju da je Isus umro za naše grehe, ali to ne vodi ljude u pobožnost. Mnogi koji to objavljuju nisu ni nanovo rođeni, ali to jeste prvi aspekt krsta – Hristos je umro za naše grehe. Drugi aspekt krsta, kao što sam rekao, “pisano je” da je Isus umro za naše grehe, ali “takođe je pisano” da je naš stari čovek razapet sa Njim i moje JA je razapeto sa Hristom, tako da više nisam ja koji živim (Gal.2:20), nego Hristos živi u meni! Zar to nije divno? Pronađite taj stih, vi koji ga ne znate. Gal.2:20. “Sa Hristom sam se razapeo, zato više ne živim JA, nego Hristos živi u meni. Život koji sada živim u telu, živim verom (ili bespomoćnom zavisnošću) u Sina Božijeg, koji me je voleo i dao sebe za mene. Zato ne prezirem Božiju blagodat, jer ako pravednost dolazi od držanja zapovesti zakona, onda je Hristos uzalud umro.” Da, ovo su divne istine Pisma. Dakle, u zaključku ćemo se opet vratiti na Fil.2 gde smo videli da treba da imamo stav kao što je Isus imao.

Samo još jedna ili dve stvari pri kraju iz Fil.2. Koje su glavne sfere u kojima treba da imamo isti stav kao što je Isus imao? Fil.2:3 “Ne činite ništa iz sebičnosti ili ponosa!” Dve glavne karakteristike Adama koje svako od nas ima su sebičnost i ponos. Seksualni greh dolazi iz sebičnosti, otimanje novca dolazi zbog sebičnosti, arogancija i gledanje sa visine na druge dolazi iz ponosa. Sebičnost i ponos su glavne karakteristike Adamove rase. Isus je bio suprotan. Imao je 0% sebičnosti. Nije tražio svoje. Svi ljudi traže svoje, kao što kaže kasnije u Fil.2:21 “Svi traže što je njihovo, osim Timotija koji je bio spašen.” Čak i Pavlovi saradnici nisu bili zapravo sveti, jer je rekao da ne može da ih pošalje Filibljanima zato što svi traže svoje. Ovaj stih me je izazvao! Rekao sam: “Pavlovi saradnici su još uvek tražili svoje? To znači da nisu zaista tražili da budu posvećeni, nego su se zadovoljili samo time da su nanovo rođeni?” Međutim, Timotije je bio drugačiji. On nije tražio svoje. Dakle, sebičnost, traženje svojeg i ponos, unutrašnje hvalisanje, čak ako i ne otvoriš svoja usta, kada pogledaš sa visine na druge i misliš da si bolji od njih, to su glavne karakteristike Adama u vezi kojih treba da dozvolimo Svetom Duhu da nas promeni. I pošto smo samocentrični i tražimo svoje, čitamo u stihu 14, mi gunđamo, raspravljamo se i svađamo. Ako bi to umrlo u nama, sve u našem životu bi činili bez gunđanja i tužakanja. Možete li zamisliti kako bi vaš dom izgledao da u njemu nema gunđanja i tužakanja, 24 časa dnevno i sedam dana u nedelji? Bio bi to mali predukus neba! Ja sam odavno odlučio da neću gunđati i žaliti se. To se neće desiti preko noći, kaže u stihu 12 da treba da gradimo svoje spasenje dok Bog radi u nama. Tada možete sve činiti bez gunđanja i žaljenja.

Znate, ovo je poslednja stvar koju želim da kažem. Bog radi u nama, predaje nas u smrt, da bi naše ja umrlo i da bi Hristov život tekao iz nas. Mi moramo to izgraditi, ono što Bog ugradi u nama, mi to moramo da izgradimo. To se ne dešava automatski. To se ne dešava automatski. Da li je to od Boga? Jeste, ali ako ti to ne izgradiš, neće se desiti! Da, ima još mnogo toga što je povezano sa ovim. Mislićemo o tome u dolazećim danima. Hajde da se pomolimo.

 

Molitva

Nebeski Oče, dok smo pognuti pred Bogom, zahvaljujemo Ti za predivan Isusov život koji je Sveti Duh došao da nam otkrije. Ti si rekao da ćemo upoznati istinu i da će nas istina izbaviti. Mnogi od nas su u ropstvu sebičnosti i ponosa u raznim nevidljivim načinima. Ponekad nemamo ni svetlo. Možda je ovog jutra neko dobio svetlo. Molimo te da nam daš svoju blagodat da hodamo u tom svetlu. Molimo se u Isusovo ime. Amin.