3. Vaspitanje dece i Božije disciplinovanje

Zac Poonen

(iz serije od 8 propovedi na temu “Veliko spasenje”)

Čitamo u Evanđelju po Luci 2:22 kada je Isus bio mala beba, u poslednjem delu tog stiha kaže da su Ga doneli u Jerusalim da Ga prikažu Gospodu. Dakle, to se praktikovalo među jevrejima i to je vrlo dobar običaj, iako u novom zavetu ne postoji jasna zapovest u vezi toga. Mi priznajemo pred Bogom da je to Njegov dar i mi ga prikazujemo Gospodu. Bilo da je u pitanju dečak ili devojčica, mi ih prikazujemo Gospodu. Međutim, to ne rešava problem jer ja mislim kada je Simon Petar bio mala beba, njega su roditelji prikazali Gospodu, a siguran sam da su i roditelji Jude Iskariotskog prikazali Judu pred Gospodom zato što je to bio običaj svih jevrejskih roditelja, ali kako su bila potpuno drugačija konačna odredišta tih dvojice ljudi. Dakle, kada prikazujemo dete Gospodu, kako znamo šta će biti od njega trideset-četrdeset godina kasnije? To mnogo zavisi od roditelja.


Preuzimanje krivice na sebe

Od doba Adama čovek je imao običaj da svoju krivicu za greh prebacuje na drugoga. Najteža stvar za ljudska bića jeste da preuzmu krivicu za svoj lični greh. Kada je Isus umro na krstu, bila su dva razbojnika pored njega. Jedan je otišao u nebo, a drugi u pakao. Šta je razlikovalo ova dva razbojnika? Samo jedna stvar. U njihovom zemaljskom životu obojica su bila zla, ali jedan je rekao: “Kriv sam. Moja je krivica.” Drugi je rekao: “Skini me sa krsta”, što će reći “Ne zaslužujem da budem razapet. Nisam toliko zao! Možda da budem godinu dana u zatvoru ili tako nešto, ali ne da budem razapet.” Dakle, jedina razlika između te dvojice razbojnika bila je u tome da je jedan preuzeo svoju krivicu, a drugi nije. To je vrlo jednostavna lekcija, ali tu vidimo razliku između Adama i Hrista, između onih koji slede Adama i onih koji slede Hrista. I svi koji sedimo ovde delimo se u dve grupe, kao dva razbojnika na krstu. Možda to ne razumete. Mislite: “Meni je oprošteno, ja idem u nebo.” Da, to je možda istina, ali da li si spreman da preuzmeš na sebe krivicu kada uradiš nešto pogrešno? Postoje mnogi vernici koji to ne rade.

Kada je Bog pitao Adama: “Da li si jeo sa drveta?” Šta je trebao da kaže? “Da, jesam. Žao mi je. Jesam.” Ali, umesto da kaže to, on je krivio svoju ženu (“Ona mi je dala, te jedoh.”) i krivio je Boga (“Ti si mi dao tu ženu”). To je Adam, i svi ti vernici koji krive druge ljude slede Adama. Kada se njihova deca udalje od Gospoda i roditelji ne preuzmu na sebe krivicu, oni kažu: “O, deca su drugačija, pa im se to desilo”, oni slede Adama. “Nije moja krivica. Ja sam dobar otac, ja sam dobra majka, ali to dete je loše.” To je potpuno isto kao Adam. “Ja sam uredu, ali žena je loša. I Bože, ti si mi dao tu ženu.” Dakle, tata kaže i mama kaže: “Nije moja krivica, krivica je deteta. I Tvoja je krivica, Ti si nam dao takvo dete.”


Priče 22:6

Zašto se Juda Iskariotski udaljio od Gospoda? Biblija kaže u Pričama 22:6… Siguran sam da su roditelji Simona Petra čitali ovaj stih, a čitali su ga i roditelji Jude Iskariotskog. I Biblija kaže: “Svaki čovek da bude laža, a Bog neka bude istinit.” Kad god čitamo neki stih u Pismu, bilo koji stih, moramo reći: “Neka Bog bude istinit, a svaki čovek laža.” Tako kaže u Rimljanima 3.

Priče 22:6. Postoji zapovest i obećanje. Biblija je puna zapovesti i obećanja. Zapovesti su uslov za ispunjenje obećanja. Evo zapovesti za roditelje: “Uči dete putu kojim treba ići.” To je sve! Šta je obećanje? “Kada ostari neće odstupiti od toga.” Da li je to ispravno? To zavisi samo od jedne stvari, da li veruješ da je ovo Božija Reč ili ne. Ako misliš da je ovo mišljenje nekog čoveka, onda uzmi olovku i iškrabaj ovaj stih i reci da to nije istina. “Da, ostatak Biblije je istinit, ali taj stih nije istina.” Moramo biti iskreni. Ako u tvojoj Bibliji postoji nešto što nije Božija Reč, iškrabaj to.

Ja nisam precrtao nijedan stih iz ove knjige. Verujem u svaki stih. Verujem u svaku zapovest i verujem u svako obećanje, pa i u ovo. Imam četiri sina i kada su bili mali verovao sam u ovaj stih, da ako ja budem poslušao ovu zapovest, Bog će održati svoje obećanje. Kada su moja deca od osamnaeste godine napustila kuću da bi se školovala, svi su otišli daleko od kuće. Svih četvoro. Rekao sam im: “Ako se udaljite od Gospoda, neću vas kriviti. Kriviću sebe zato što vas nisam ispravno odgojio 18 godina. Bog vas je dao meni 18 godina. Mogao sam da vas zaustavim da nešto radite i da vas nateram da nešto radite. Nisam vam davao slobodu da radite ono što ste želeli. Govorio sam vam da radite ono što sam ja hteo da radite, i ako to nisam dobro činio, a vi se udaljite od Gospoda i počnete da sledite đavola i živite za svet, to je moja krivica. Neću čak kriviti ni moju ženu, kao Adam.”

Zato što Biblija kaže u Efescima 6:4 ne “Roditelji, gajite svoju decu”, nego “Očevi, gajite svoju decu u nauci i strahu Gospodnjem.” Dakle, ne “Očevi i majke”, nego “Očevi! Gajite svoju decu u nauci i strahu Gospodnjem.” Ja sam, dakle, video da je to moja odgovornost, a ne odgovornost moje žene. Ako otac to ne radi, onda žena treba da radi. Čak i u Kološanima 3:21 odgovornost je na očevima. Očevima! I takođe sam rekao svojoj deci i to sam odlučio pred Gospodom da ako čujem da se neko moje dete udaljilo od Gospoda, ja ću se moliti da im Bog pošalje čak i saobraćajni udes i da dobiju prelom noge ili nešto tako i da ih dovede u stanje potrebe da bi se obratili Gospodu. Neću moliti mlake molitve za njih: “O, Gospode, nemoj dozvoliti da im se desi neka šteta.” Uredu je da se tako molimo ako slede Gospoda, ali ako ne slede Gospoda: “Slomi njegove noge Gospode. Učini nešto ozbiljno. Spasi ih od pakla.” Bolje da su im polomljene noge na zemlji, pa da odu u nebo, nego da imaju udoban život i odu u pakao.

Da, kaže u Pričama 22:15 da je bezumlje privezano detetu za srce i da postoji samo jedan način da se ono istera iz srca, a to je kroz prut karanja. To je jedini način da se istera to bezumlje iz srca deteta. Dakle, ako smo jako blagi sa našom decom, to bezumlje će ostati u srcu.

Čija je odgovornost da isteraju to bezumlje? Očeva! Kako da ga istera? Disciplinom. I mislim da ponekad imamo pogrešno razumevanje Boga. Nije dovoljno da učimo našu decu. Sveti Duh nas uči i Bog nas takođe disciplinuje. U Jevrejima 12:7 “Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kojega otac ne kara (disciplinuje)?”

Dakle, moje verovanje je sledeće. Roditelji Simona Petra su učili i disciplinovali svoje dete. Judini roditelji su možda učili svoje dete, ali ga nisu disciplinovali. Dakle, bezumlje je ostalo u detetovom srcu. Nije bilo isterano. I kada je Juda odrastao, šta je Isus rekao? Bolje je da se nije ni rodio. Koja reč! Zamislite da Isus to kaže nekome od vaše dece: “Bolje je da se nije ni rodio. On je doneo toliko mnogo obečašćenja mom imenu na zemlji.” O, nikada ne bih mogao da prebolim da jedno moje dete obečašćuje ime Gospoda koji je umro zbog mojih greha! Šta ću reći? Da li ću reći: “O, deca su drugačija!”? Ne, nisu drugačija. Ja kao otac treba da budem kriv. “Neka Bog bude istinit, a svaki čovek laža.”


Johaveda

Želim da vam dam jedan primer iz Jevrejima 11. Jevrejima 11 je divno poglavlje vernih ljudi, ljudi koji su učinili zadivljujuće stvari. Oni su srušili jerihonske zidove, zatvorili su usta lavovima, podigli su ljude iz mrtvih, sve verom! Stari stogodišnji Avram je dobio sina verom. Mnogi divnih stvari je zapisano tu, a usred toga se govori o dva roditelja i nečemu što su oni učinili. Šta su učinili? Koje su to fantastične stvari uradili ti roditelji verom? Da li mislite da i roditelji mogu učiniti nešto odlično kao što je zatvaranje usta lavovima i podizanje mrtvih? Da, hajde da čitamo. Govori se o Mojsijevim roditeljima, Jevrejima 11:23, “Verom Mojsija, pošto se rodi, kriše tri meseca roditelji njegovi, jer videše krasno dete i ne pobojaše se zapovesti careve.”

Ovde se ne govori o Mojsijevoj veri, jer je on bio još beba. Ovde se govori o veri Mojsijevih roditelja. I vi znate priču iz 2.Mojsijeve kako kada ga je Faraonova ćerka našla dala ga je njegovoj majci da se brine za njega nekoliko godina. I u 2.Mojsijevoj nam ne kaže koliko godina se ona brinula o njemu, ali to nije bilo dugačko vreme. Možda sedam godina.

Pretpostavimo da ste imali dete i znali ste da će ono biti sa vama samo sedam godina. I nakon sedam godina ono će otići pravo u najlošije mesto na svetu. Egipat, Faraonov dvor je bio možda najlošije mesto na svetu. Mnogo novca, mnogo greha, mnogo ljudske mudrosti i obožavanje idola, sve zlo, bez pravog Boga, bez Biblije, bez zajedništva. Treba tamo da pošalješ svoje dete od sedam godina. Kako je veliko breme Mojsijeva majka imala za svog sina! Otac je išao na posao u šest ujutro, a vraćao se možda oko 8-9 uveče, zato što je bio rob. Trebao je da radi ceo dan i možda sedam dana u nedelji. Jedva je video malu bebu. Malo je bio kući. I ako otac ne može da radi taj posao, onda majka treba da radi. I ja verujem kada Mojsije bude dobijao svoju nagradu od Boga jednog dana, Bog će pozvati i njegovu majku i ona će dobiti nagradu zato što je Mojsije postao ono što je postao zbog svoje majke. U novom zavetu Timotije je postao ono što je postao, apostol, zbog svoje majke. I kada Timotije bude primao svoju nagradu, Bog će pozvati njegovu majku da i ona primi nagradu.

Dakle, vi sestre koje ste majke, nemojte misliti da nemate službu. Vi imate vrlo važnu službu u crkvi, da odgajate buduće apostole u crkvi. Šta je Mojsijeva majka radila? Ona je postavila određene vrednosti u glavu malog deteta: “Nikada ne smeš obožavati idole. Mi imamo samo jednog istinitog Boga. On se otkrio našeg ocu Avramu. Nemoj živeti za novac. Nemoj živeti za slavu ovoga sveta. Čuvaj se greha.”

I od sedam ili osam godina, ja ne znam koliko je imao, Faraonova ćerka je uzela tog dečaka. I usred sveg tog zla gde je živeo preko trideset godina, kada je imao četrdeset godina, Mojsije je doneo tri odluke. Čitamo o tome u stihu 24. Jevrejima 11:24.

Broj jedan: ja ne želim slavu ovoga sveta. Najveća slava ovoga sveta bila je da budeš poznat kao Faraonov unuk. Nije postojala veća slava u to vreme. U to vreme je postojala samo jedna supersila, Egipat. Biti sledeći vladar Egipta…Mojsije je rekao: “Ne!” Gde je to naučio? U istoriji egipatskih faraona nijedan faraonov sin nije rekao: “Ne želim da budem vladar”, ali ovde vidimo jednog mladog čoveka koji kaže: “Ja ne želim da budem vladar.” On je to dobio od svoje majke kada je imao sedam godina. “Uči dete putu kojim treba ići i neće odstupiti od njega ni kada ostari.”

Tada je doneo drugu odluku. Zamislite, trideset godina je živeo tamo usred nemorala i zlih žena koje su bile na dvoru. Mislim, vidite kakva je bila Petefrijeva žena u Josifovo vreme. Bilo je mnogo takvih žena u Faraonovom dvoru, ali Mojsije se čuvao od njih. Zamislite da na takav način odgojite vašeg sina da se on trideset godina nalazi među zlim ženama i ne dotakne nijednu! Ja bih rekao: “Sestro, ti si odlična majka ako si tako odgojila svoje dete.” Šta kaže stih 25? On je odbio zemaljsku sladost greha! To je druga odluka koju je doneo. Svi drugi su upražnjavali ta seksualna zadovoljstva, taj čovek, ovaj i onaj, svi, i oni su pitali Mojsija: “Hajde, uživaj i ti!” I među tih stotinu ljudi, Mojsije kaže: “Ne, ja neću to raditi.” Zašto? Da li zbog toga što on nije imao strasti u svom telu kada je imao 20, 30 i 35 godina? On nije bio ni oženjen. Kako se sačuvao? Zato što je njegova majka nešto stavljala u njegovu glavu sedam godina. “Uči dete putu kojim treba ići i neće odstupiti od njega ni kada ostari.”

I onda je doneo treću odluku. On je živeo u najbogatijem dvoru celog sveta i mogao je da uživa sve to, ali je rekao: “Ja ne želim da živim za novac.” E sada, ako bi dete nekog siromašnog prosjaka koji živi u kući od blata reklo: “Ja ne želim da živim za novac”, to ne bi bila velika stvar. Kada je tvoj otac bogat, kada je tvoj otac najbogatiji čovek u gradu i ti odrasteš u tom domu i kažeš: “Ja neću živeti za novac”, to je čudo! Kako je Mojsije dobio tu ideju? Stih 26, “On je držao Hristovu sramotu za veće bogatstvo od svega blaga misirskoga, zato što je gledao na platu u nebu.” On nije mislio o tome šta može da kupi za novac i da uživam u tome. Ne! Koliko ima takvih mladića koji su odrasli u bogatim domovima i rekli: “Ja ne želim da živim za novac.” Gde je Mojsije dobio te vrednosti? Od njegove predivne majke. Koja žena je ona bila! Ona je toliko nepoznata da većina hrišćana ne zna ni njeno ime. Da li znate ima Mojsijeve majke? Johaveda. Ja samo pokušavam da vam pokažem koliko je ona nepoznata. Videćete je na sudu Hristovom.

Nema veze ako niko ne zna vaše ime. Nemojte se brinuti: “Niko ne zna moje ime u crkvi.” To nema veze! Ako si ispravno odgojio svoju decu, Bog će te jednog dana prepoznati i tvoja deca će doneti slavu Bogu. Dakle, to je odgovornost koju imamo.

Šta da rade ostali roditelji čija deca su već odrasla i udaljila se od Gospoda? Vi kažete: “Šta sada da radim? Moja deca su već odrasla i udaljila su se od Gospoda.” Rećiću vam šta treba da radite. Broj jedan: Uzmite na sebe krivicu! Bog voli iskrene ljude. Nemojte kriviti svoju decu! Neka Bog bude istinit. “Uči dete putu kojim treba ići i neće odstupiti od njega ni kada ostari.” Recite: “Gospode, to govori Tvoja reč. Tvoja reč je istina. Moje dete se udaljilo od Tvog puta. Greška mora da je moja. Preuzimam krivicu.”


Razlika između Adama i Hrista

Da li znate šta je Isus učinio na krstu? On je uzeo krivicu za grehe celog sveta. Adam nije mogao da preuzme krivicu za svoj greh! On je krivio svoju ženu i Boga, baš kao i mnogi roditelji danas. Oni krive svoju decu: “O, neka deca su drugačija.” Da li Reč Božija kaže da ako budeš imao četvoro dece da će dvoje slediti Gospoda, a dvoje ne? Ne, ja ne verujem to. Ako imaš 12 dece, svih 12 treba da sledi Gospoda. Zakon je isti. Ne možeš reći: “Deca su drugačija.” Time krivimo decu i Boga, o baš kao Adam: “Ti si mi dao tu ženu. Ona je loša žena.” Ili: “Ti si mi dao takvo dete, sa nekim moralnim defektom. To je Božija greška.” Tako se sledi Adam, ali Isus kada je umro na krstu, iako nikada nije zgrešio, On je uzeo krivicu greha celog čovečanstva.

Dakle, ja vidim jednu veliku razliku između Hrista i Adama. Adam nije mogao da preuzme krivicu za svoj greh. Isus je mogao da preuzme krivicu drugih, i svi mi sledimo ili Adama ili Hrista.

Mnogi vernici ne mogu da preuzmu krivicu za svoju grešku. “Moja deca su se udaljila od Gospoda, ali to nije moja krivica. To je njihova krivica ili Božija krivica zato što ih je takve stvorio.” I onda postoje drugi roditelji koji ako se njihova deca samo malo udalje od pravog puta, ne potpuno, nego samo malo, kažu: “To je moja krivica. U nečemu ih nisam odgojio kako sam trebao.” To su roditelji koje će Bog blagosloviti.

Ne postoji problem koji Bog ne može rešiti! Ne postoji nestašno dete koje Bog ne može vratiti nazad sebi. Ako bi se molili radikalnim molitvama poput: “Neka dožive prelom nogu, neka dobiju neku bolest! Pošalji im rak! Pošalji im rak, ali ih odvedi u nebo, radije nego da ih održiš u dobrom zdravlju i pošalješ u pakao.”

Da li toliko voliš svoje dete da bi se molio tako jakim molitvama? Mi dozvoljavamo doktoru da raseče naše dete prilikom operacije da bi ga izlečio? Ti dozvoljavaš čoveku da uzme nož i iseče stomak tvog deteta zato što znaš da je ta operacija za njegovo dobro. Zašto ne bi tražili od Boga da učini nešto tako da bi spasao našu decu od propasti? Treba da se ponizimo i sledimo primer Mojsijeve majke.

Sada se možemo moliti za decu.

Nebeski oče, želimo da predamo ova dva voljena deteta Tebi. To su Tvoji darovi roditeljima. Oni ih vraćaju Tebi. Mi se molimo da daš mudrost roditeljima da bi ih odgojili u strahu Božijem, da bi išli Gospodnjim putevima kada odrastu, da bi rano u svom životu bili nanovorođeni i ispunjeni Svetim Duhom. Sačuvaj ih od svih opasnosti, bolesti i nesreća. Pomozi im kada odrastu da budu blagoslov u porodici i crkvi. Mi ih posvećujemo Tebi u Isusovo ime, amin.



Karanje je dokaz Božije ljubavi

Ako si dete Božije i neko te pita: „Kako znaš da te Isus voli?“ Mala deca pevaju pesmu „Isus me voli to ja znam“. Kako bi odgovorio na to pitanje? Neko te pita: „Kako znaš da te Isus voli?“ Da li bi dao odgovor koji se nalazi u Otkrivenju 3:19? Vidite šta kaže u Otkrivenju 3. Ovo su Isusove reči, ne za nevernike, nego za vernike – starešini crkve u Laodikiji i crkvi u Laodikiji. „One koje ljubim ja karam i poučavam. Postaraj se dakle i pokaj se.“

Da li vernici treba da se pokaju? U otkrivenju 2 i 3 čitamo da čak i starešine crkava treba da se pokaju. Čitajte Otkrivenje 2 i 3. Gospod Isus je rekao starešinama pet crkava da treba da se pokaju. Ako starešine treba da se pokaju, šta onda trebamo mi ostali. Ne postoji vernik koji ne treba da se pokaje! Svi treba da se pokaju. Dakle, on kaže: „One koje ljubim, ja karam i disciplinujem.“

Kada sam bio mlad vernik, da si me pitao: „Kako znaš da te Isus voli?“ imao bih samo jedan odgovor. Odgovor koji većina hrišćana daje: „On je umro za mene. Tako znam da me voli.“ I to je istina, ali ako me danas pitaš: „Kako znaš da te Isus voli? Ja bih rekao: „On me voli jer je umro za mene“, ali bih takođe rekao: „Ako učinim nešto samo malo pogrešno, On me kara i On me disciplinuje. Tako znam da me voli. Ako me ne bi disciplinovao, uopšte ne bih znao da li me voli“

Mi ne disciplinujemo komšijsku decu. Postoji mnogo nevaspitane dece u svetu, ali mi ih ne disciplinujemo. Ako ne voliš svoju decu, nećeš ni njih disciplinovati, ali Bog nas toliko mnogo voli da nas disciplinuje. Kaže u Jevrejima 12:11 „Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego žalost, ali će posle dati miran rod pravde onima koji su naučeni njime.“

Zašto nas Bog disciplinuje? Stih 10, da bi imali udela u Njegovoj svetosti. Za naše dobro, da bismo imali udela u Njegovoj svetosti. Ako bih vas pitao: „Koliko vas želi da ima udeo u Božijoj svetosti?“ Mislim da bi svi podigli svoju ruku. „Koliko vas želi da vas Bog disciplinuje?“ Nisam siguran u vezi toga!

Ovde kaže da Bog treba da nas disciplinuje da bismo imali udela u Njegovoj svetosti, ali kada prolazimo kroz to disciplinovanje, to nije jako radosno, ali smo videli u stihu 11 da ako dopustimo da nas karanje nauči, to će kasnije doneti plod. Miran rod pravde!

Mnogi vernici nemaju pravednost i nemaju mir. To znači da kada su bili disciplinovani nisu dozvolili da ih to karanje nečemu nauči. Ovde ne kaže da će svi koji budu disciplinovani imati miran rod pravde. Ne! Oni koji dozvole da ih to karanje nauči nečemu! Ne možemo reći da svako ko ide na fakultet dobije diplomu. Neki padaju na ispitima i nikada ne završe fakultet, ali oni koji ozbiljno shvate učenje, oni dobiju diplomu.


Božije karanje nas oslobađa našeg ponosa

Kroz celu istoriju čitamo u Bibliji o pobožnim ljudima koje je Bog trebao da disciplinuje. Šta Bog želi da uradi tim disciplinovanjem? Uglavnom da nas oslobodi od našeg ponosa! Najveći problem koji svi vernici imaju jeste ponos. Možda misliš da je tvoj najveći problem gnjev ili prljave seksualne misli. To nije koren problema, to je samo plod. Ako se rešiš korena problema, plod će automatski nestati. Koren problema je ponos. Sva deca na svetu su rođena sa ponosom. Kako odrastaju i završavaju neke stvari oni postaju sve ponosniji. Ako su pametniji od ostalih đaka u školi, oni su ponosni. Ako su njihovi roditelji bogatiji od roditelja drugih, oni su ponosni. Ako su bolji u nekoj igri ili sviranju instrumenta od drugih, oni su ponosni. Kada dođu u crkvu i mogu da propovedaju ili da sviraju instrument bolje od drugih, oni postaju ponosni.

To je problem broj jedan sa svim Božijim ljudima i to je glavni razlog zašto Bog treba da nas disciplinuje. Starešine mogu biti ponosne, propovednici mogu biti ponosni, apostoli mogu biti ponosni, muzičari mogu biti ponosni, proroci mogu biti ponosni i novi vernici mogu biti ponosni.

Vidite šta kaže u 1.Timotiju 3. Pavle piše Timotiju da kada postavlja starešine bude siguran da on ispunjava određene kvalifikacije. U Stihu 6 on kaže da nikada ne postavi novog obraćenika za starešinu zato što takav može pasti u sud đavolji. Ne možeš postaviti novog vernika za starešinu! Zašto? Pretpostavimo da on dobro poznaje Bibliju. Pretpostavimo da je dobar propovednik, ali on je novi vernik. Ne, Pavle kaže: „Nemoj ga postaviti za starešinu zato što se može naduti.“ Novi vernici takođe mogu da se ponesu i kada postanu ponosni oni padaju pod osudu koju je izazvao Sotona.

Znate, đavo je postao đavo ne zato što je učinio preljubu. On je bio glava anđelima. U Nojevo vreme mi čitamo o nekim anđelima koji su razvili određenu vrstu seksualne želje i koji su učinili neku vrstu preljube sa ženama na zemlji. Čitate to u 1.Mojsijevoj 6. Dakle, moguće je da anđeli imaju tako prljave želje, ali glava anđela, Lucifer, nije imao takvu želju. On je imao želju da postane velik. On je postao đavo ne zbog seksualne želje, nego zbog ponosa. Ne zbog gnjeva ili ubistva, ne zbog toga što je ukrao nešto u nebu. Ponos!

Ako bih pitao vernike: „Da li možete da načinite listu najvećih greha?“ Mislim da bi svi napisali: „Ubistvo, preljuba, krađa.“ To je ono što bi i svi ljudi u svetu napisali: „Ubistvo, preljuba, krađa“, ali pogledajte Evanđelja i vidite protiv čega je Isus propovedao. Koji je greh Fariseja? Nije bilo ubistvo, preljuba, krađa. Bio je ponos! To je najveći problem od kojeg Bog najteže oslobađa svoj narod.


Primer Jova

Prva knjiga napisana u Bibliji jeste knjiga o Jovu. Želim da je pronađete za trenutak. Jov je živeo pre Mojsija. Mojsije je napisao Knjigu o postanku, a Jov je pisao pre Mojsija. Dakle, Knjiga o Jovu je prva knjiga u Bibliji, čak i pre Knjige Postanka. I od svih 66 knjiga Biblije, jedina knjiga koja nema veze sa Avramom, Isakom i Jakovom jeste knjiga o Jovu. Sve ostale knjige imaju nekakvu vezu sa Izraelom, ali ne i Knjiga o Jovu. On nije imao veze sa Izraelom. On je živeo pre Avrama. Tada shvataš da je to prva knjiga koju je Bog napisao čoveku. Ja verujem da ju je napisao sâm Jov, jer niko ne bi mogao da zapiše detalje tih razgovora ako ih sam nije čuo. I kada Bog želi da napiše knjigu za čoveka, koja je prva knjiga koju je On napisao. Šta je tema prve knjige koju On piše za čoveka? Nije o tome kako je stvorio svet. To je druga knjiga, knjiga o Postanku. Prva knjiga je knjiga o Jovu, ali u toj knjizi se ne govori o tome.

Kada piše knjigu za čoveka, u prvoj knjizi On piše o tome kako disciplinuje jedno svoje dete. Bog toliko smatra disciplinovanje važnim, zato što je Jov imao mnoge kvalitete. Pomislite na čoveka kome Bog daje svedočanstvo poput ovoga. Bog je dao ovakvo svedočanstvo đavolu, poglavlje 1, stih, stih 8, „Da li si video slugu mojega Jova? Nema takvog čoveka na celoj zemlji.“ (Jov 1:8) „Dobra, pravedna, koji se boji Boga i uklanja se od zla.“ Kažem vam, ako bi Bog mogao da dâ takvo svedočanstvo o vama i meni, to bi bilo odlično.

Jov je bio najbolji čovek na celoj zemlji i ne samo to. On se molio za svoju decu. On nije imao troje, četvoro dece. On je imao desetoro dece, sedam sinova i tri ćerke. Čitamo to u drugom stihu. Imao je sedam sinova i tri ćerke i oni su svi bili odrasli i živeli su sada u svojim kućama. I kad god je bio rođendan nekoga od njih, oni bi pozvali sve ostale da proslave rođendan i imali bi gozbu nekoliko dana. Onda čitamo u stihu 5 da kada se završavala rođendanska gozba, Jov bi pozvao svojih desetoro dece: „Dođite u moju kuću, deco moja“, i oni bi došli.

Kažem vam, ako vas odrasla deca slušaju, vi ste ih dobro odgojili. Kada su odrasli i žive u svojoj kući i vi im kažete: „Deco, dođite, želim da se molim za vas“, i oni svi dođu, to me stvarno uči nešto o Jovu. I on bi rekao: „Uredu deco, želim da se molim za vas.“ Oni bi rekli: „Tata, za čega želiš da se moliš za nas?“ Poslednji deo petog stiha: „Možda ste ovih dana zgrešili u svom srcu. Ja ne znam da ste učinili nešto vidljivo od spolja, ali znam da je tendencija ljudi da zgreše u svom srcu.“

Koji je on bio otac, zabrinut da su njegova deca možda zgrešila u srcu! Koliko je vas očeva tako zabrinuto za svoju odraslu decu da su zgrešili u svom srcu protiv Boga? Jov nije imao Bibliju, konferencije, starešinu, razumevanje Isusa Hrista, Svetog Duha da živi u njegovom srcu, ali je imao strah Božiji i molio se za svoju decu. Mi imamo mnogo više od njega. Mi kažemo da smo nanovorođeni, da smo ispunjeni Svetim Duhom, da govorimo u jezicima. Jov nikada nije govorio u jezicima, ali je imao više Božijeg straha nego mnogi ljudi koji govore u jezicima. Imao je više breme za svoju decu nego mnogi roditelji koji govore u jezicima, i njegova deca su ga više poštovala nego što mnoga deca danas poštuju svoje roditelje. Kako je divan čovek on bio!

I ne samo to. Vidite u poglavlju 29 kakav je on bio čovek. Stih 11. On je rekao da kad god ga je neko čuo da govori, oni su ga blagosiljali. I kad god ga je neko video, davao je svedočanstvo o njemu, zato što je (stih 12) izbavljao siromašnu osobu koja je bila u potrebi i pomagao siročetu koje nije imalo koga da mu pomogne. Stih 13, neko ko je umirao, on je išao da mu pomaže, i ako je postojala udovica, on bi raspevao njeno srce. Koji čovek je on bio! Brinuo se za slabe, siromašne i udovice. I stih 15, ako bi video slepog čoveka, pomogao bi mu da pređe ulicu i ako bi video hromog čoveka, pomogao bi mu da ode gde želi. I stih 16, ako bi video osobu koja je u potrebi, on bi pomogao toj osobi. Koji je on bio čovek!

Poglavlje 31:1. On je bio čist. 31:1, „Učinio sam zavet sa svojim očima.“ Setite se, Jov nije čovek od 20 godina. On je deda. Mora da je imao bar 60 godina. Koliko ljudi od 60 godina čini zavet sa svojim očima: „Ja neću pogledati na ženu koja nije moja“? Koji je on bio čovek! On nije pročitao Evanđelje po Mateju, poglavlje 5: „Ako pogledaš na ženu sa željom, učinio si preljubu u svom srcu.“ Kako je to naučio? „Kako bih pogledao na devojku?“ On ne govori o činjenju preljube. Ne, ne, ne. On govori o posmatranju lepe devojke i o jednostavno obožavanju nje. Kažem vam, Jov sramoti 99% današnjih vernika.

Kakav je bio njegov stav prema novcu? Jov 31:24. „Nisam stavio svoje pouzdanje u zlato.“ Stih 25, „Nisam se ponosio zato što je moje bogatstvo bilo veliko, zato što sam mnogo radio i zaradio sav taj novac.“ I stih 26, „Nisam obožavao sunce ili mesec. Nisam bio idolopoklonik.“ Koji čovek je on bio, ispravno odgojio svoju decu, pomagao siromašnima, bio čist sa svojim očima iako je imao 60 godina. Imao je toliko mnogo novca, ali ga nije obožavao. On je bolji od 99% vernika koje vidimo danas, od toliko mnogo ponosnih vernika koji misle da su vrlo pobožni. Čitaj Knjigu o Jovu i bićeš osramoćen. Ja znam, bio sam ponižen kada sam čitao o pravednosti ovog čoveka i način na koji je on odgojio desetoro dece, zajedništvu koje je imao sa svojom odraslom decom, čistotom njegovih očiju iako nije imao Bibliju i kako ga nije bilo briga za njegov novac iako je bio bogat. Rekao sam: „Gospode, ako bih mogao da budem kao Jov, to bi bila velika stvar.“

Kakva je korist od toga da se hvalimo da smo nanovorođeni i ispunjeni Svetim Duhom? Nemojte se varati! Biblija kaže da ako neko misli da je nešto, a nije ništa, umom vara sebe. Ali, sa svim tim dobrim kvalitetima, postojao je jedan veliki greh u Jovovom životu. To je bio najveći mogući greh! On je bio ponosan! „JA sam svet čovek. JA nemam požudu za drugim ženama. JA ne obožavam novac. Svih mojih desetoro dece slede Gospoda.“

Dakle, kada postaneš ponosan, to je kao kada praviš u kuhinji lepo jelo sa puno truda, lep lonac supe i sve je savršeno, piletina i povrće, sve je jako ukusno. Jovov život je bio takav, ali onda je ubacio mrtvog guštera u lonac. O, da li bi jeo tu supu ako znaš da je unutra mrtav gušter? To je ponos! Sa svim tvojim dobrim kvalitetima, svim divnim stvarima koje činiš, svim tvojim poznanjem Biblije, svim tvojim natprirodnim darovima Svetog Duha na koje si jako ponosan, taj ponos je kao mrtav gušter u supi. I ti ne razumeš, to uništava celu stvar! Baš kao što ti ne bi jeo tu supu, Bog ne želi da takne tvoju supu! Zato treba da disciplinuje tebe i mene, jer sve naše dobre kvalitete uništavamo našim ponosom. To vidimo u Jovovom primeru.

I znate, Jov je imao četiri prijatelja koja su mu propovedala, kao što mi imamo mnoge propovednike koji nama propovedaju i nijedan od tih propovednika nije mogao da mu pomogne, kao što mnogi propovednici ne mogu da pomognu nama zato što ne tiču koren problema. Šta nam propovednici govore? Kako da dajemo desetak, kako da se pouzdamo u Boga za iscelenje i čuda, kako da se pouzdamo u Boga za novac i bolji auto. Misliš da je tvoj problem što nemaš bolji auto? Ili bolju kuću? Ne brate i sestro, to nije tvoj problem. Tvoj problem je tvoj ponos! O tome nam propovednici ne govore, zato što sami nemaju svetlo na njihov ponos. Kako nam mogu o tome govoriti?

Sećam se pre mnogo godina Gospod mi je rekao: „Možeš pomoći drugima samo u sferama u kojima si sudio sebe. Ne možeš osloboditi ljude od srebroljublja ako sâm voliš novac.“ Reč Božija je kao dvosekli mač. Jedna oštrica mora odseći mene pre nego što druga oštrica odseče nekog drugog. Ako ne dozvolim da jedna oštrica odseče mene ne mogu koristiti drugu oštricu da odseče drugoga. Ti možeš to pokušati da radiš, ali Sveti Duh neće nositi svedočanstvo za to.

Dakle, kada četiri propovednika nisu mogla da oslobode Jova i pokažu mu njegov problem… Šta su radila ta četiri propovednika, Elifas, Vildad, Sofar i Elijuj? To su njihova imena i oni su bili različiti tipovi propovednika. Nemam vremena da vam to pokažem, ali jedan propovednik je stalno govorio o svojim vizijama. „Video sam Njegovu viziju“, i postoje takvi propovednici koji pričaju o svojim vizijama, snovima i proroštvima i čudesnim iskustvima. To je jedna vrsta propovednika. Onda postoji druga vrsta propovednika među njima. Jedan je bio legalista. Sve pravila i zakoni. Jedan je pričao o nečemu u čemu nije imao iskustva. I četvrti je bio mladić koji je imao mnogo znanja, ali ne praktičnu mudrost. I ako to proučavate, to su četiri vrste propovednika koje vidimo i danas. Skoro svi pripadaju jednoj od tih kategorija, a niko od njih ne može da pomogne ponosnom čoveku, zato što pričaju o vizijama, pravilima i svim drugim stvarima.

Kada su konačno svi oni ućutali, kaže u Jovu 38:1 „Bog je progovorio Jovu.“ To je ono što mi treba da čujemo. Kada svi propovednici ućute, mi treba da čujemo Boga. Šta su ti propovednici govorili Jovu? Oni su ga optuživali. „Mora da imaš greh. Zato stradaš. Sva bolest i gubitak novca je zbog nekog tajnog greha u tvom životu. Zašto je tvojih desetoro dece umrlo? Mora da je Bog video neke tajne grehe u njihovim životima!“ Prva tri propovednika su bila u skladnoj vezi sa Sotonom, optuživačem. Mnogi proroci su u skladnoj vezi sa Sotonom, optužiteljem. Oni ne dolaze da vas ohrabre. Oni dolaze da vas optuže. Oni ne dolaze da reše vaš problem. Oni dolaze da vam pokažu vaš problem. Optužitelji! Sotona je optužitelj. Mnogi propovednici su optužitelji. Oni stoje za propovedaonicom i optužuju, optužuju…i oni ne pomognu osobi da bude oslobođena od svog problema. Oni su kao beskorisni doktori koji vam samo kažu koja je vaša bolest, ali vam ne mogu reći kako da se izlečite od toga.

Zatim čitamo u poglavljima 38-41, četiri poglavlja, Bog govori Jovu. I ako nekad pročitate te glave, vi ćete primetiti da nema optuživanja. Božiji Duh ne optužuje! Kada optužuješ nekoga, ti si u skladu sa Sotonom, a ne sa Duhom Svetim. Sveti Duh donosi presvedočenje za greh, a to nije isto kao i optuživanje. Kada nas Sveti Duh presvedoči za greh, On nam uvek daje nadu, a u optuživanju nema nade. Optuživanje znači reći: „Ti si beskoristan. Ti si nizašta.“ Sveti Duh ne govori tako! Želim vam reći ovo, ako čujete glas u svom srcu koji kaže: „Ti si beskoristan. Ti si ni za šta. Ti si prljavi grešnik“, to je uvek Đavo. To je optuživanje, osuđivanje. I kada čuješ da propovednik propoveda na takav način da se osećaš tako, on je nadahnut od Sotone. Ali, Sveti Duh presvedočava! Kako On govori? On govori: „Moj sine, moja ćerko, to je bilo pogrešno što si učinio. Treba da se odrekneš te navike. To nije dobro za tebe. To će te uništiti. Dozvoli mi da ti pomognem i da te oslobodim od toga, da budeš bolja osoba. Iako si bio poražen godinama, ja ti mogu pomoći da budeš slobodan. Iako su tvoja deca odlutala od Boga, ja mogu pomoći da se vrate.“ Uvek poruka nade! Tako ja prepoznajem glas Svetog Duha.

U mojim ranim danima vere slušao sam đavola misleći da je to Sveti Duh, dok mi Bog nije jednog dana dao san. I u tom snu vraćao sam se sa mesta gde sam propovedao. Vraćao sam se u sobu gde sam boravio. I ja sam izlio svoje srce propovedajući Reč toga dana. I kada sam se vraćao u svoju sobu, čuo sam iza sebe glas koji kaže: „To nije bilo dovoljno dobro. Mogao si da propovedaš bolje. To nije bilo dovoljno dobro.“ Ja sam bio srećan na kraju sastanka, ali kada sam čuo taj glas mislio sam da mi Bog govori da nije bilo dovoljno dobro. Jako sam se obeshrabrio. I u mom snu sam rekao Gospodu: „Gospode, zašto me uvek tako obeshrabruješ govoreći glasom iza mene? Kada govoriš ispred mene uvek me ohrabruješ, ali kada čujem glas iza mene, uvek je obeshrabrujuće!“ U mom snu Gospod mi je rekao: „Okreni se i vidi ko to govori“, i ja sam se okrenuo. Bio je to đavo. Čim sam ga video, pobegao je. Tog dana sam naučio lekciju koju nisam zaboravio. Bog je trebao da mi progovori u snu.

Nemojte da mislite da su snovi divan način na koji Bog govori. Ponekad mislim da Bog govori ljudima noću zato što ga ne slušaju tokom dana. Tako nemojte misliti da su snovi najbolji način. Mnogo je bolje da Ga slušate dok ste budni. Ako ga ne slušate dok ste budni, možda će trebati da vam govori dok spavate. Neki ljudi su jako ponosni govoreći: „Imao sam san.“ Ja mu kažem: „Brate, meni Bog govori dok sam budan.“ Ponekad treba da mi govori kroz san zato što sam suviše zauzet da Ga slušam dok sam budan. Bilo kako bilo, tog dana sam naučio lekciju, a to je bilo da Bog nikada ne govori: „Nije dovoljno dobro!“ On uvek ceni to malo koje smo mi učinili.

Kako vi govorite vašoj deci? Da li govorite kao đavo ili kao Sveti Duh? Kažete deci: „Nije dovoljno dobro!“ To je glas đavola. Nije čudo da su vam se deca obeshrabrila. Treba da ih ohrabrimo. Možemo reći: „To je bilo vrlo dobro, ali možeš uraditi to bolje.“

Kada su moja deca bila mala (tri-četiri godine) pisala su mi rođendanske čestitke. Mislim, mi nismo imali novac da kupimo čestitke, oni bi uzeli list papira i napisali nešto. To mi je toliko dragoceno da ih još uvek čuvam kući. Malo iškrabanog papira koje je napisao moj trogodišnji sin. „Dragi tata. Srećan rođendan.“ Slova su pogrešna, ali oni to ne znaju. Dakle, kada se probudim ujutro i vidim taj papir, šta im kažem? Slova su pogrešna!? Da li im to kažem? Ne! Ja plačem. Ja kažem: „Kako me moj mali sin voli.“ Nije me briga ako su sva slova pogrešno napisana. On me voli!

Takav je Bog. Bog je bolji otac od mene. Nadam se da ćete to verovati da je Bog bolji otac od vas. Kada vas On disciplinuje, to je za vaše dobro. I On vas neće optužiti: „To si učinio pogrešno, ono si učinio pogrešno. Nisi dobro odgojio svoju decu. Učinio si to, učinio si ono…“ Ne! On kaže: „Moj sine, moja ćerko, mogu ti pomoći da rešiš taj problem.“

Ja sam čuo vernike koji odu kod nekog i kažu: „Ti si opsednut.“ Propovednici koji to kažu, a ne oslobode osobu od demona. Kažem, onda si trebao zatvoriti usta i ne govoriti ništa, jer sada si izmučio tu osobu. Ta osoba možda nije opsednuta demonom, a ti si joj rekao da jeste i sada će do kraja života misliti da jeste opsednuta. Ja sam sreo ljude opsednute demonima u Indiji i Americi i svi koji su se sreli sa mnom, uvek sam ih oslobodio u Isusovo ime. Svakog! Sa jednom rečenicom: „U Isusovo ime izlazi.“ Ali, nikada, nikada nisam rekao osobi: „Ti si opsednuta demonom“, zato što Isus to nije nikome govorio. Isus je uvek isterivao demone. On im nije davao informaciju: „Ti si opsednut demonom.“ Čitate u Evanđeljima. Gde je to rekao? Nijednom! Samo ti bezumni propovednici to govore. Ako želiš da slediš Isusa, nikada nikome nemoj reći: „Ti si opsednut demonom.“ Isteraj demona.

Takav je Bog. On dolazi da nam pomogne, a ne da kaže šta je pogrešno kod nas. Ako nam kaže šta je pogrešno kod nas, to je iz razloga da bi nas oslobodio od toga, a ne da bi nas mučio. “O, ja sam učinio toliko mnogo loših stvari i sada nemam rešenje za to. O, ja sam pogrešno odgojio svoju decu i sada nemam rešenje za to.” Postoji rešenje!

Ne postoji problem koji Bog ne može rešiti. To je poruka koju čitam u Evanđeljima (u četiri Evanđelja), da ako je bilo ko došao kod Isusa sa bilo kojim problemom. “Uredu je, rešićemo ga. Nema dovoljno hrane za pet hiljada ljudi? A, rešićemo to! Oluja će razbiti čamac? O, mi ćemo rešiti to.” Isus je mogao da reši bilo koji problem. Da li je postojao ijedan problem sa kojim je neko došao Isusu u četiri Evanđelja kada je Isus rekao: “O, kako da rešimo ovaj problem?” Nijednom! I On je isti juče, danas i zauvek!

Ja sam vernik 52 godine i suočio sam se sa mnogo problema, naročito kao Božiji sluga, od đavola, od ljudi, od vernika, bolesti, moje i dečije. Ne postoji nijedan problem koji Isus ne može rešiti. To je moje svedočanstvo nakon 52 godine, ne zato što sam ja bolji od nekoga, nego zato što sam verovao. U čemu je ta vera? Ja nisam verovao da sam velika ličnost. Ja sam grešnik spašen blagodaću. Kažem ljudima: “Kada umrem, molim vas napišite na mom grobu ‘Grešnik, spašen blagodaću’” To je sve što ja jesam, ali imam divnog Oca na nebu i imam predivnog starijeg brata u Isusu Hristu koji može rešiti svaki problem i ja se samo pouzdajem u Njega. Ja kažem: “Gospode, ne mogu ovo rešiti, ali ti možeš. Ne znam šta da radim sa tom teškom osobom koja mi pravi probleme. Ja joj ne želim zlo, ali molim te reši taj problem.”

Dakle, Bog je progovorio Jovu. On ga nijednom nije osudio, nije mu rekao: “Ovo je pogrešno, to je pogrešno, ono je pogrešno. Ne!” Čitajte Knjigu o Jovu 38-41. Tako Bog nama govori. On je pokazao Jovu kako je (Bog) moćan! Pitao ga je: “Gde si bio kada sam stvarao ovaj univerzum?” Rekao mu je: “Ti se možeš brinuti za malog psa kao svog ljubimca, ali da li možeš voditi aligatora kao svog ljubimca? Ti bežiš od aligatora, a ja sam ih stvorio!” I Jov je slušao sve to. Nema optužbe: “Jove, nisi u pravu. Nisi dovoljno dobar!” Ništa od toga! “Samo vidi kako sam stvorio univerzum. Zapovedam munji i ona ide. Neka zvuk gmrljavine uplaši aligatore! Ja ih kontrolišem.” I Jov je slušao sve to. Šta je rekao? Jov 39:37 “Gospode, ja sam ništa! Stavljam ruku na svoja usta. Neću ništa reći.”


Jov priznaje da je niko i kaje se

Kada su propovednici govorili Jovu on je uvek imao dugačku repliku, a kada mu je Bog progovorio, njegova usta su bila zatvorena. On kaže: “Ja sam ništa.” Svedočanstvo broj jedan koje ja i ti treba da damo jeste to: “Ja sam niko.” Dok ne naučiš tu lekciju nećeš moći da naučiš ono što Bog želi da te nauči. I druga stvar koju treba da kažeš jeste Jov 42:6 “Poričem sve što sam rekao i kajem se u prahu i pepelu.” To je sve, samo ta dva svedočanstva. Jov 39:37 i 42:6. “Ja sam niko”.

Neko između nas misli da je malo veći i bolji od nekog drugog koji sedi ovde. Možda nećeš to reći, ali ti misliš tako u svom srcu kao Farisej. “O Gospode, ja nisam kao neko ko sedi ovde. Ja sam duhovan čovek.” Da, treba da naučiš da si niko! Dok ne naučiš tu lekciju nisi spreman! Zato te Bog disciplinuje. Zato se suočavaš sa finansijskim teškoćama. Zato se suočavaš sa problemima u svom domu i od rodbine i sa drugim teškoćama i bolestima i sa toliko mnogo stvari. Bog te toliko mnogo voli da te disciplinuje, da bi te naučio. Čemu? Da te nauči da si niko!

Nema veze koliko godina si već vernik. Pretpostavimo da je grana bila na drvetu pedeset godina i proizvodila divne jabuke pedeset godina. Da li ta grana može sada kazati: “Ha, ja imam pedeset godina iskustva proizvodeći jabuke. Više mi ne treba stablo. Ja ću da se odsečem i počnem samostalno da proizvodim jabuke.” Šta će se desiti ako odsečeš tu granu? Sve pedesetogodišnje iskustvo je beskorisno. Ako si nova grana ili pedesetogodišnja grana još uvek zavisiš od stabla. Šta treba da naučimo? “Bez Njega ne mogu učiniti ništa!”

To je jedna od najvažnijih lekcija koju svaki vernik treba da nauči i to je vrlo teško naučiti ako nas je Bog iskoristio na neki način. Ja verujem da su u najvećoj opasnosti ljudi koji ovde sede, koje je Bog na neki način iskoristio. Vi ste u većoj opasnosti od jednostavnog vernika. Novi obraćenici koji su se obratili pre nedelju dana, oni su uredu, ali vi koje je Bog koristio, oho vi ste u opasnosti zato što ne mislite da ste sada niko. Znate, u mojoj crkvi ja uvek govorim ovo. Kažem ljudima: “Pomislite kakvi ste bili kada ste prvi put došli u crkvu. Niko nije znao vaše ime. Niko nije znao ko ste. Bili ste srećni ako dobijete mesto u zadnjem redu i bili ste srećni da vas je Gospod doveo u dobru crkvu.” Ali kažem: “Sada su neki od vas ovde već dvadeset-trideset godina. Svi znaju vaše ime i Bog vam je dao neke darove i vi sada mislite da ste neko. Vi ste u mnogo većoj opasnosti sada nego što ste bili pre dvadeset godina kada ste prvi put došli u crkvu, zato što ste pre dvadeset godina znali da ste niko. Sada mislite da ste neko.”

Da li si sestra i misliš da si neko? Neka ti Bog bude milostiv. Treba da naučiš lekciju koju je Jov naučio da kažeš…ali ne samo da kažeš svojim ustima. Znate, možete slušati ovu poruku i reći: “Brat Zek je učio da treba da kažemo da smo niko.” “Ok Gospode, ja sam niko”, ali ti ne veruješ to u svom srcu! To nije ono na čega mislim. To je licemerstvo. Ti to ne veruješ. Ti misliš da si neko, ali samo radi svog imena kažeš da si niko. Koliko vas žena, samo zbog toga što ste malo više darovane od svojih muževa mislite da ste neko? “Vidite, moj muž ne zna toliko mnogo kao ja.” Mi smo ponekad imali takve sestre kod nas u Indiji. One dođu kod mene i kažu: “Brate Zek, moj muž nije toliko duhovan. Imam pitanje”, a ja im kažem: “Biblija kaže da odete kući i pitate svog muža.” “Ali, on ne zna.” “Ako ne zna, kažite mu da dođe i da me pita.” I na taj način ja stavljam tu ženu u pokornost njenom mužu i svi muževi su mi jako zahvalni što proizvodim Božiji poredak u porodici. I nakon dva, tri puta, ta sestra više neće doći kod mene. “Nema koristi ići kod brata Zeka. On me uvek šalje mom mužu.” Bog želi da vidiš da si, pored svih svojih darova i sposobnosti i znanja, niko!

I druga stvar je Jov 42:6. Treba konstantno da se kaješ pred Bogom u prahu. Ja radim sa oko 70-80 starešina u oko 40-50 crkava i ja im govorim četiri, pet puta godišnje. Moja poruka njima je uvek ova: “Bacajte se u prah pred Bogom uvek. Nakon što vas je Bog koristio, idite kući i lezite na zemlju pred Bogom. Ako ne možeš da legneš na pod, lezi na krevet sa svojim licem u prahu pred Bogom i pokaj se zato što još uvek nisi kao Isus.”

Daću vam svoje svedočanstvo. Ja se kajem svaki dan! Čak i juče. Moj život je život pokajanja svaki dan. Ja kažem ono što je Jov rekao: “Gospode, kajem se u prahu pred Tobom.” Zašto? Zato što još nisam postao kao Isus, a to znači da postoje sfere u mom životu u kojima nisam kao Isus Hrist. Ja se ne kajem za stvar za koju sam se kajao prošle godine. Vidite, dobar đak ne treba da uči ono što je učio prošle godine, ali ako napreduje u svom obrazovanju on uči nešto novo ove godine. I na kraju svake godine ja se pitam da li sam ove godine otkrio nešto što nije slično Hristu u mom životu, nešto novo što nisam otkrio u zadnjih pedeset godina. Želim da vas pitam. Prošla su već tri meseca ove godine. Da li ste otkrili nešto u svom životu ove godine što nije slično Hristu, što niste otkrili u svom životu sve do sada? Niste otkrili ništa u ova tri meseca? Brate, bolje dođi pred Boga. Treba da vidiš Boga. Znate, kada je Isaija video Boga, on je rekao: “O, ja sam čovek nečistih usana.” To je obeležje svakog čoveka koji vidi Boga. Jov je rekao: (Jov 42:5) “Do sada sam samo slušao o tebi svojim ušima, a sada te vidim.”

Postoji velika razlika između slušanja o Gospodu na sastanku i gledanja Njega! Ja ne želim samo da slušam svojim ušima o Isusu. Moja čežnja je da Ga vidim u svom duhu. I kada Ga vidim, ja kažem kao Isaija: “O Gospode, vidim nešto novo u svom životu što nije slično tebi.” I sledeći stih (stih 6), “Kajem se u prahu i pepelu.” Kako se on pokajao? Da li zbog toga što je čuo propovedanje nekog jakog propovednika? Ne, ne, ne. On je video Gospoda! Kako se Isaija pokajao? On je video Gospoda! Kako je Jovan pao na svoje lice u prah? Ne zato što je čuo propoved! On je video Gospoda.


Hoćemo da vidimo Isusa”

Kada dolaziš na službu nemoj da kažeš: “Gospode, želim da čujem dobru poruku.” Reci kao što su Grci rekli u Jovanu 12. “Ja želim da vidim Isusa.” To je lepa fraza. Ja stvarno to volim. Jovan 12:21. Bili su neki Grci koji su došli kod Filipa i rekli: “Hoćemo da vidimo Isusa.” Dakle, to je vrlo dobra molitva kada dođemo na nedeljnu jutarnju službu ili na bilo koji sastanak. Znate, Filip je bio propovednik. Dakle, kada propovednik stoji za propovedaonicom, recite: “Hej, mi ne želimo da slušamo tebe. Mi želimo da vidimo Isusa.” Ako ja stojim ovde, vi mi morate to reći: “Brate Zek, mi ne želimo da čujemo tebe. Mi želimo da vidimo Isusa.” To je ono što se ja pitam kada odlazim od propovedaonice: “Gospode, da li su ljudi danas videli Isusa ili su čuli samo dobrog propovednika? Da li su se suočili sa Isusom licem k licu i kajali se u prahu i pepelu. Da li su videli njihov ponos?” Onda su se sreli sa Isusom. Da li su dobili nadu ili su se obeshrabrili pošto su čuli glas: ‘Nije dovoljno dobro. Nisi dovoljno dobar. Nisi dovoljno dobar’? Ne dozvoli im da vide Sotonu.”

Mnogi propovednici pokazuju ljudima Sotonu. Kada dolaziš na sastanak reci: “Gospode, želim da Te vidim.” Tada ćemo naučiti dve lekcije: ja sam niko i treba da se pokajem za mnoge stvari u svom životu. To je ono što smo naučili iz knjige o Jovu. I ako naučimo tu lekciju od tog starozavetnog čoveka, mnogo više stvari će nam Sveti Duh pokazati u Novom zavetu.

Hajde da ustanemo i da se pognemo pred Bogom:

Naš nebeski Oče, molimo se da Tvoj Sveti Duh deluje u svakom srcu ovog jutra. Pokaži nam Isusa i pomozi nam da ležimo u prahu pred Tobom u pokajanju i spoznaji da smo ništa. Molimo se u Isusovo ime, amin.