Videlo

Gospod Isus je jednom prilikom učio svoje učenike da se mole Bogu. Rekao im je da se mole sledećim rečima: „Oče naš koji si na nebesima…“ (Mat.6:9). Iz te proste rečenice možemo razumeti da Bog živi na nebu i da je Njegov prestol utvrđen iznad svake visine. Bog je iznad svih nas!

Bog sa neba gleda šta se dešava na zemlji. Bog sve vidi i zna! Ako i postoje ljudi koji žive u zabačenim mestima zemlje gde ih gotovo niko od drugih ljudi ne vidi, ipak ne postoji nijedna osoba koju Bog ne vidi! Car u Izrailju David je zapisao sledeće reči: „Sa neba gleda Gospod i vidi sve sinove ljudske! Sa prestola na kojem sedi pogleda na sve koji žive na zemlji. On je storio sva srca njihova. On i zna sva dela njihova“ (Ps.33:13-15). Iako mnogi ljudi ne priznaju da Bog postoji, to ne menja istinu da je Bog stvoritelj svih ljudi i da smo svi mi, kao njegova stvorenja, odgovorni Njemu. Dolazi dan kada će svako od nas morati da stane pred Njega i da odgovori za svoje postupke i dela koja je činio u ovom životu.

Zašto Bog gleda sa neba sve ljude? Da li zbog toga da bi uhvatio ljude u njihovim gresima i da bi ih zbog toga osudio i bacio u pakao? Ne! Bog gleda sa neba ljude zato što ih voli. On nije Bog koji želi da upropasti ljude. Bog je Otac ljubavi koji voli svakog čoveka i mnogo pomaže. U Psalmu 14:2 piše da Gospod gleda sa neba na sinove čovečije da vidi ima li koji razuman i traži li koji Boga. Bog želi da vidi da li postoji neko ko želi da se obrati Njemu i kaže: „Bože, ako Ti stvarno postojiš, objavi mi se. Želim da Te upoznam!“ Međutim, šta Bog vidi danas kada gleda zemlju? On vidi ljude koji su u svojim obavezama, brigama, poslovima, problemima… On vidi jednu ogromnu nezainteresovanost ljudi za Njega.

Božija Reč predstavlja čovečanstvo kao populaciju koja je daleko zašla od Boga. „Svi su zašli, svi se pokvarili. Nema nikoga dobro da tvori, nema nijednoga.“ (Ps.14:3). Isaija je davno prorekao da će mrak pokriti zemlju i tama narode (Is.60:2). On ne govori o mraku nakon sunčevog zalaska. On govori o mraku ljudskih srca! Isaija želi da kaže da su ljudska srca, umovi i misli u tami – bez svetla. Uzrok tame svakog čoveka jeste što ne sluša Božiju reč i ne mari za volju Višnjega! (Ps.107:10,11). Isus je rekao da svi koji hodaju po mraku ne znaju kuda idu (Jovan 12:35). Svi ljudi koji ne poznaju Boga i koji hodaju u tami, oni ne znaju kuda idu.

Kada je pisao svoju prvu poslanicu, apostol Jovan je rekao je da je Bog videlo i da u Njemu nema nikakve tame (1.Jov.1:5). Dakle, Bog je svetlost – videlo! Bog je potpuna suprotnost od čoveka. Čovek je tama, a Bog je svetlo. Međutim, Bog ne želi da samo On bude to svetlo. On želi da dâ to svetlo ljudima. Bog ne želi da čovek ostane u mraku. On želi da dovede ljude u videlo. Pošto nas jako voli, Bog želi da nam pokloni to svetlo. Mi možemo da dobijemo to svetlo kada otvorimo svoje srce za Boga i kada zaželimo da potražimo Božije lice.

Bog je odlučio da pošalje jednog čoveka koji će objaviti to svetlo da bi ljudi spoznavši to svetlo upoznali pravog Boga. Isaija proriče za Njega i kaže: „…učiniću te da budeš videlo narodima; da otvoriš oči onima koji su slepi…“ (Is.42:6,7). Isaija proriče o dolasku Mesije, Izbavitelja koji će izvesti ljude iz tog mraka u kojem se nalaze i uvesti ih u svetlo. Taj čovek jeste Gospod Isus Hrist. Taj čovek je ustvari sâm Bog koji je došao sa neba i koji je živeo na zemlji u obličju potpuno istog tela koje mi posedujemo. On je došao da objavi ljudima tog Boga kojega niko nikada nije vidio. On je došao da izvede ljude iz mraka i da ih uvede u svetlo.

Isusov život je bio savršena manifestacija Božijeg svetla. On je savršeno živeo u Božijem svetlu. On je savršeno predstavio Božije svetlo ljudima. Njegov kompletan život je bio svetlo ljudima (Jovan 1:4). Dok je boravio na zemlji, Isus je pozivao ljude da dođu u svetlo. Jednom prilikom je rekao: „Još je malo videlo sa vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide. Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla“ (Jovan 12:35,36).

Upravo sada dok čitaš ove reči, dragi prijatelju, Isus te poziva da dođeš i prihvatiš to videlo, da ne bi ostao u mraku. Isus je došao kao videlo na svet, da nijedan koji u Njega veruje ne bi ostao u tami! (Jovan 12:46). Dakle, na koji način čovek može izaći iz oblasti tame u ući u oblast videla? Jedino kada uzveruje u Isusa Hrista i prihvati Njega kao svog ličnog Spasitelja koji je umro za nas i umesto nas. Jedino kada uzveruje da je Isus uzeo kaznu naših greha, da je vaskrsnuo i da je živ, i da, pošto je živ, može i nas da oslobodi od svakog greha i da nam dâ život izobilja, sreće i prave radosti.

Ipak, iako je to tako jednostavno, mnogi ljudi žele da ostanu u mraku. Oni ne žele da prihvate to svetlo. Zbog čega? Zato što su njihova dela zla! (Jovan 3:19). Svi koji čine zlo mrze svetlo, jer se na svetlu razotkrivaju njihova zla dela. Njihov životni smisao je pokriven tamom (Ef.4:18). Apostol Pavle zato kaže da ne živimo kao ljudi koji imaju kamena srca i žive u praznosti svog uma, bez Boga.

Šta znači živeti u Božijem videlu? U 1.Jov.2:9-11 kaže: „Koji govori da je u videlu, a mrzi na svog brata, još je u tami! Koji ljubi brata svojega, u videlu živi i sablazni u njemu nema. A koji mrzi na svojega brata, u tami je, i u tami hodi, i ne zna kuda ide, jer mu tama zaslepi oči.“ Znamo kako je teško hodati mračnom šumom i kako je lako u takvim uslovima spotaknuti se i zalutati. Jovan ovde kaže da ljudi koji poseduju mržnju u svojim srcima hodaju u potpunom mraku, ne znajući kuda idu! Takvi ljudi lutaju! Međutim, oni koji vole sve ljude, ti ljudi su u svetlu! Ti ljudi hodaju kao po jasnom danu i ne mogu da se spotaknu zato što jasno vide kuda idu. Zato treba da dozvolimo da Bog useli svoju ljubav u naša srca da bismo voleli jedni druge i da nikada ne bismo mrzeli nijedno ljudsko biće: ni svoje neprijatelje, ni svoje ogovarače, ni svoje progonitelje!

Dopustimo Bogu da nas ispuni Njegovom silom da bismo na svaku mržnju mogli odgovoriti ljubavlju! Kada je Bog naše videlo, nemamo čega da se bojimo! Hodanje u Božijem videlu nas oslobađa od straha od ljudi! (Ps.27:1)

Gospode, pošalji svoju istinu i videlo! Obasjavaj nas Tvojim svetlom da ne bismo bili u mraku, da se ne bi spoticali i da ne bi lutali! Hvala Ti što se Tvoje svetlo prosipa na pravednike i veselje na sve koji su iskrenog srca! Hvala Ti za novi grad u kojem neće biti smenjivanja dana i noći, nego ćeš Ti, Gospode Isuse, biti večno svetlo! Amin!