Milenko Isakov
„A Isus odmah čuvši reč što rekoše, reče starešini:
ne boj se, samo veruj“
(Marko 5:36)
Gospod Isus je bio pomazan Svetim Duhom dok je hodao ovom zemljom. Činio je dobro i isceljivao sve koje je đavo nadvladao (Dela 10:38). On je došao da svojom smrću satre vladara države smrti (Jevr.2:14) i da raskopa njegova dela (1.Jov.3:8).
U svakom slučaju isceljenja o kojima čitamo u Evanđeljima možemo primetiti veliko Hristovo saosećanje za ljude koji su patili od različitih bolesti. Isus je došao na ovaj svet da ponese naše bolesti i preuzme naše nemoći (Isaija 53:4). Saosećanje koje je Isus nekada pokazivao dok je boravio na zemlji potpuno je jednako saosećanju koje On ima danas za nas. On je isti juče, danas i vavek (Jevr.13:8).
U petom poglavlju Evanđelja po Marku čitamo o starešini jevrejske sinagoge po imenu Jair. Starešine jevrejskih sinagoga su bile dobro naučene Mojsijevom zakonu. Možemo pretpostaviti da je Jair bio dobar književnik. Sa druge strane, poznato nam je da su književnici i fariseji bili udruženi u zamisli da uklone popularnog učitelja iz Nazareta. Imali su okrutan stav prema Njemu smatrajući Ga prevarantom i lažnim učiteljem. Ipak, mnogi od knezova su Ga verovali, ali nisu imali hrabrost da to javno svedoče, jer bi ih u tom slučaju fariseji isterali iz sinagoge. Jovan beleži u svom Evanđelju da su to činili zato što im se više sviđala dobra reputacija i odobravanje od drugih ljudi, nego Božije odobravanje (Jovan 12:42,43). Nisu želeli da se javno priklone Hristu, jer su Jevreji doneli odluku da isključe iz zbornice sve koji to učine (Jovan 9:22).
Kada sve ovo uzmemo u obzir, možemo pretpostaviti da je Jair bio u jako teškoj situaciji. Njegova jedina ćerka od 12 godina je bila na samrti, a njegove kolege književnici i fariseji nisu mogli učiniti ništa da bi ona dobila ozdravljenje. Isus je, međutim, iscelio mnoge ljude i Jair je to dobro znao. Bio je u velikoj dilemi. Da li će čuvati svoju titulu starešine sinagoge i ne obratiti se Isusu za pomoć, ili će zaboraviti za strah od fariseja i isključenja iz zbornice i zatražiti Hristovu pomoć?
Marko beleži da je Jair došao Isusu kada je oko njega bilo okupljeno mnogo naroda. Jair je tada javno pao pred Hristove noge svedočeći svima da je Gospod Isus mnogo više od običnog čoveka! Zamolio Ga je da dođe i stavi svoje ruke na njegovu ćerku da bi ozdravila. Jair je istinski verovao da Isus ima vlast da joj vrati ozdravljenje. Tako su zajedno pošli prema njegovoj kući. Možemo samo zamisliti kako je Jair želeo da Isus što pre stigne do njegove kuće, ali Isus je uvek bio vođen Svetim Duhom. Ne vidimo u Njemu nijedan trag napetosti, žurbe ili panike. Isus ima vremena da usput čuje svedočanstvo žene koja je dotakla Njegovu haljinu i u trenutku dobila isceljenje (Marko 5:25-34). Isto tako, Jair je imao priliku da se lično uveri u Hristovu isceljujuću moć. Međutim, dok je žena još svedočila šta joj se dogodilo, došli su ljudi iz Jairove kuće sa rečima: “Tvoja ćerka je umrla. Šta već trudiš učitelja?” (stih 35). Čim je Isus čuo te reči, odmah je rekao Jairu: “Ne boj se, samo veruj!” (stih 36).
Isus je stigao na vreme u njegovu kuću, iako je video veliku vrevu, jauk i plač zbog smrti mlade devojčice. On je Taj koji ima vlast da oduzme i povrati život! Jedino On ima ključeve smrti! (Otkr.1:18) On je put, istina i život! (Jovan 14:6). On je vaskrsenje i život! (Jovan 11:25). Isus je zatim isterao sve osim roditelja, Petra, Jakova i Jovana, uzeo je devojčicu za ruku i rekao: “Devojko, tebi govorim, ustani!” (stih 41). Devojčica je ustala i počela da hoda da veliko zaprepašćenje prisutnih i ogromnu radost roditelja.
Šta možemo da naučimo iz ovog događaja? Učimo jednu važnu istinu, a to je da Bog našu veru stavlja na ispit. Treba da naučimo da verujemo Bogu i treba da Mu verujemo za velike stvari. Bog nam je dao obećanja u svojoj Reči koja treba da prihvatimo čvrstom verom i pouzdanjem u Njega. Jair je verovao, ali njegova vera je bila stavljena na ispit. Došli su ljudi koji su verovatno bili njegova rodbina ili sluge u kući. Ti ljudi nisu imali lošu nameru. Oni su mu samo preneli šta se dogodilo, ali njihove reči su mogle da budu dovoljne da Jair posumnja i da potone njegova vera. Ipak, Isus je odmah bio tu da ohrabri Jairovu veru!
Danas i mi možda imamo veru za velike stvari. Čekamo na Božija obećanja. Očekujemo to, ali možda baš naša bliska rodbina ili prijatelji daju određene komentare kojima se naša vera stavlja na ispit. Đavo to koristi iz želje da posumnjamo, ali dragi brate i sestro, želim da te ohrabrim da je u tim situacijama Isus ODMAH prisutan sa svojim ohrabrenjem: “Ne boj se, samo veruj!” On ne želi da posumnjamo. Isus ne želi da izgubimo nadu.
Zato se nikada ne bojmo, nego verujmo!
Hvala Ti Gospode Isuse za Tvoje saosećajno srce za nas. Hvala Ti što si blizu sa svojim ohrabrenjem u svakoj situaciji kada je naša vera na ispitu. Pomozi nam da čujemo Tvoj glas i da se celim srcem pouzdajemo u Tvoju božansku moć koja će raditi u našim životima. Amin.